Ideja za izradu uređaja nazvanog „Klimerko“ potekla je od Željke Milošević, predstavnice Internet društva Srbije. Ovaj uređaj je napravljen u oktobru 2018. godine, a u toku 2019. godine je usavršen, tako da, pored koncentracije najštetnijih čestica PM 10 i PM 2,5, u realnom vremenu daje podatke i o temperaturi i vlažnosti vazduha. Uputstva za izradu uređaja mogu se naći na domenu — vazduhgradjanima.rs.
Svako može da meri kvalitet vazduha uz pomoć „Klimerka“
„Uređaj pokazuje trenutni nivo zagađenja vazduha na lokaciji na kojoj je postavljen. Softver radi tako da se nova vrednost merenja prikazuje svakih 15 minuta. Mi težimo da napravimo aplikaciju, kako bi građani mogli da vide da li će se zagađenost smanjiti na njihovoj lokaciji u sledeća dva sata. Tako da, ako vodite dete u školu ili imate nešto da obavite u trenutku kada je zagađenost najveća, vi možete da sačekate i da iz kuće izađete malo kasnije, i da na taj način pričuvate svoje zdravlje“, objašnjava Miloševićeva za Sputnjik.
Prema njenim rečima — namera tvoraca uređaja je da podignu svest građana o ozbiljnosti problema zagađenosti vazduha i da utiču na državne vlasti u cilju redovnog i pravovremenog informisanja o stanju vazduha na dnevnom nivou.
Pristupačna cena
„Želeli smo da napravimo uređaj čija je izrada najpristupačnija, da ne pravimo komercijalni projekat, već da ga damo društvu, da damo softver i da objasnimo kako se gradi hardver. Građanima smo omogućili da kada posete vazduhgradjanima.rs imaju mogućnost da klikom na uputstva vide kako napraviti ’Klimerka‘. Ljudi su već počeli sami da naručuju te delove“, ističe naša sagovornica.
Miloševićeva nije želela da govori o tome koliko je tačno novca potrebno da bi se napravio „Klimerko“, ali je naglasila da je cena otprilike četvorostruko manja od one koju bi platili za sličan uređaj u inostranstvu (prema našim podacima ovakvi uređaji u Americi koštaju između 200 i 300 dolara).
Nije konkurencija Agenciji za zaštitu životne sredine
U oktobru prošle godine Beogradska otvorena škola je u saradnji sa Internet društvom Srbije i IT kompanijom „AllThingsTalk“ započela projekat građanskog merenja kvaliteta vazduha pod imenom „Vidljivi podaci za nevidljiv vazduh“.
Ognjan Pantić, koordinator projekta iz Beogradske otvorene škole, rekao je za Sputnjik da se temom zagađenja vazduha bavi prethodnih nekoliko godina, te da je glavni problem taj što građani nisu dovoljno informisani, jer za veliki deo teritorije Srbije ne postoje podaci o zagađenju:
„Oni se nalaze na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, gde u Beogradu imamo samo u strogom centru grada na tri mesta informacije o koncentracijama tih najopasnijih suspendovanih čestica, a za dobar deo Beograda, naročito prigradskih opština, kao i za neke gradove u Srbiji, kao što su Kragujevac, Kraljevo, Šabac, te informacije u realnom vremenu nemamo“.
Kao proizvod ovog projekta, trenutno je postavljeno 27 „Klimerka“, a podaci koje oni očitavaju objavljuju se na domenu vazduhgradjanima.rs.
„Nemamo pretenziju da podaci koje prikazuju ovi uređaji budu zvanični. Te stanice ne mogu da pariraju stanicama koje poseduje Agencija za zaštitu životne sredine, koje su kalibrirane i čija je cena oko nekoliko desetina hiljada evra. Ali ovi aparati su jako zgodno informativno i sredstvo za direktno uključivanje građana, zato što građani, ukoliko poseduju aparat ili ukoliko ga imaju njihove komšije, na taj način osećaju neki veći nivo vlasništva nad ekološkom politikom i zainteresovanosti za temu, i dobro je što mogu da imaju podatke o stanju kvaliteta vazduha u svom komšiluku, a ne u nekom drugom delu grada“, naglašava Pantić za Sputnjik.
Pantić dodaje da podaci koje prikazuje „Klimerko“ nisu sto odsto tačni, ali da su beležili visoke nivoe zagađenja, posebno u oktobru i decembru, i da su bili u liniji sa onim zvaničnim.
„Mi smo projekat priveli kraju. Mreža sada postoji i podaci su javno dostupni. Na jučerašnjem završnom događaju, zajedno sa ekspertima iz oblasti kvaliteta vazduha i klimatologije, ali i predviđanja vremenskih prilika, razgovarali smo o tome da li mogu da se iskoriste određeni principi za predviđanje aerozagađenja“, zaključio je Pantić.
