Estonija sprovodi politiku sankcija Evropske unije i ona nije uperena protiv Sputnjika, već protiv direktora međunarodne informativne agencije Rusija Sevodnja Dmitrija Kiseljova, pojasnio je Rejnsalu.
„To nema nikakve veze sa slobodom medija, već sa zaštitom i odbranom Evrope, kao i evropskih sloboda“, dodao je on.
Prethodno je glavna urednica Sputnjika Estonije Elena Čerišova smatra da se pritisak zemlje na novinare te agencije može nazvati cenzurom.
Problem sa Sputnjikom u Estoniji
Zaposleni u Sputnjiku Estonije dobili su od Policijske i Granične uprave pisma sa direktnim pretnjama da će protiv njih biti pokrenut krivični postupak ako do 1. januara 2020. godine ne prekinu radni odnos sa matičnom organizacijom — međunarodnom novinskom agencijom „Rusija sevodnja“.
Kao osnova za taj potez navode se sankcije koje je Evropska unija uvela 17. marta 2014. godine protiv niza fizičkih i pravnih lica zbog događaja u Ukrajini. Međutim, sankcije Evropske unije nisu uvedene novinskoj agenciji „Rusija sevodnja“, čiji je deo i Sputnjik, već lično generalnom direktoru agencije Dmitriju Kiseljovu.
Redakcija novinske agencije „Rusija sevodnja“ ranija je pozvala sve međunarodne i evropske organizacije da izraze svoj stav o ovom pitanju i apelovala na UN, EU, OEBS, Evropski parlament i Reportere bez granica.
Komentarišući situaciju u vezi sa estonskim Sputnjikom, predsednik Rusije Vladimir Putin je rekao da će ruske vlasti učiniti sve da podrže Sputnjik u radu u drugim zemljama. Visoki izvor u Moskvi ranije je za Sputnjik izjavio da na postupke estonskih vlasti utiču britanski pokrovitelji, što će biti uzeto u obzir kako bi se u bliskoj budućnosti preduzele simetrične mere prema britanskim medijima u Rusiji.
