Francuska, bivša kolonijalna sila, poslaće dodatnih 220 vojnika da bi pojačala vojno prisustvo u tom regionu.
Zapadnoafrički lideri uverili su na sastanku francuskog predsednika Emanuela Makrona da žele da Francuska nastavi vojnu misiju u tom regionu, koji se prostire kroz Niger, Mali, Mauritaniju, Burkinu Faso i Čad.
„Nemamo izbora, potrebni su nam rezultati“, rekao je Makron, najavljujući slanje dodatnih snaga nakon samita sa liderima tih zemalja.
Francuska, bivša kolonijalna sila u tom delu Afrike, trenutno ima oko 4.500 vojnika u Sahelu, sušnom predelu koji se prostire ispod Sahare.
Francuska intervencija — najmanje zlo
Situacija u regionu se pogoršava, jer su militanti povezani sa Al kaidom i DAEŠ-om ojačali svoja uporišta, zbog čega se delovima teritorije ne može upravljati. Islamisti su izazvali i brojna etnička nasilja, posebno u Maliju i Burkini Faso. U zajedničkom saopštenju su lideri šest zemalja obećali da će se fokusirati na borbu protiv grupe „Islamska država Velike Sahare“.
„Situacija u Zapadnoj Africi je veoma teška i veliki deo krivice leži na Francuskoj kao bivšoj kolonijalnoj sili“, kaže za Sputnjik politikolog Zoran Ćirjaković i dodaje da on, paradoksalno, podržava francusku intervenciju, jer je ona „najmanje zlo“ u regionu Sahela.
Ćirjaković podseća na francusku intervenciju u Maliju koja je sprečila Al kaidu da praktično preuzme tu državu i izvrši pokolj stanovništva.
„Reč je o ekstremno siromašnim zemljama u kojima su stvari otišle predaleko, ali iako u francuskoj intervenciji ima elemenata neokolonijalizma, to je ubedljivo najmanje loša opcija“, smatra Ćirjaković.
„U tim zemljama život je teži nego u izbegličkim logorima“, naglašava Ćirjaković.
Francuska u senci Kine i Amerike
Sagovornik Sputnjika ističe da je cela Afrika danas „u senci sukoba Kine i SAD“, a bivše evropske kolonijalne sile neviđeno su izgubile uticaj, jer je logika njihovog mešanja bila često u vezi sa promovisanjem demokratije i ljudskih prava, dok „Kinezi ne postavljaju nikakva pitanja“.
„Međutim, čak i Kinezi imaju jako male strateške interese u ovim neverovatno siromašnim zemljama“, ističe Ćirjaković.
„To Francuzima odgovara, jer rapidno gube uticaj u mnogim zemljama gde su ga imali. Ovo sada je nekako dobrodošlo Makronu, jer on ima probleme i u samoj Francuskoj. Makron ima i lične i geopolitičke i političke razloge da se angažuje u zapadnoj Africi, i tu nije potrebno puno spinovati ili lagati da bi se došlo do jednog racionalnog opravdanja za ovu vrstu francuske vojne intervencije“, kaže Ćirjaković.
Poziv Trampu — poruka Afrikancima
Makronov poziv američkom predsedniku Trampu da ne povlači trupe iz Afrike, prema Ćirjakoviću, usmeren je prema Afrikancima.
„Ukoliko SAD odluče da se povuku iz Afrike, to je loša vest za nas“, rekao je Makron nakon sastanka sa predstavnicima zemalja Sahela i dodao da bi voleo da ubedi Trampa da se borba protiv terorizma odvija i u tom regionu.
„Amerika gubi oslonac i prostor koji je imala u Podsaharskoj Africi, i tu Francuzi žele da pruže neku vrstu alternative ili da ponude sebe kao oslonac, jer oni imaju ogromno iskustvo, pošto su mnoge afričke zemlje bile francuske kolonije“, dodaje Ćirjaković.
„Makron je svestan da Tramp to neće uraditi, tako da mislim da je taj poziv upućen Afrikancima, on je samo formalno adresiran na Trampa, koga ne zanimaju, iz ugla američke spoljne politike, pa čak i ekonomije, ni mnogo važnije stvari od Afrike“, smatra Ćirjaković.
Prema njegovim rečima — u Africi ima gomila zemalja koja se suočava sa različitom vrstom islamističkih pobuna sa kojima se teško nose.
„Na primer — u Keniji su Kinezi montirali celu mrežu kamera na svakom ćošku, ali to nije sprečilo terorističke napade. Tako da ima i taj aspekt pružanja jedne vrste ekspertske pomoći tim režimima i vladama. Prvenstveno u bezbednosti i borbi protiv različitog oblika ekstremnog islamističkog terorizma i nasilja“, zaključio je Ćirjaković.
