Voker je odmah po dolasku na Kosovo razgovarao sa predsednikom Demokratskog saveza Kosova Isom Mustafom, koji bi sa predsednikom Pokreta „Samoopredeljenje“ Aljbinom Kurtijem trebalo da formira koalicionu vladu.
Politikolog dr Jelena Vukoičić kaže da su Albanci posebno zahvalni američkoj garnituri iz perioda Bila Klintona, gde je prvi među jednakima Voker, tako da se ona ne bi iznenadila da vlada u Prištini bude brzo formirana. Vukoičićeva napominje da postoji i druga strana medalje u toj priči, a to je da će vlada u sastavu Mustafa-Kurti biti formirana samo ako to odgovora Americi.
Voker sastavlja vladu na Kosovu
„Voker je konkretno mnogo zadužio Albance izmišljenom aferom Račak, koji je i dovela do proglašenja nezavisnosti Kosova, tako da je njegova uloga na Kosovu značajna“, ističe naša sagovornica.
„Kosovo drže upravo Amerikanci kao svoj projekat i verujem da će pod njihovim pritiskom i doći do formiranja neke vlade, ali ni ona neće dugo izdržati, kao što je bio slučaj i sa prethodnim vladama“, napominje ona.
Podsećanja radi, Pokret „Samoopredeljenje“ je ponudio da podrži kandidata DSK-a za kosovskog predsednika, a da u novoj vladi DSK-u pripadnu pet ministarstava i mesto prvog potpredsednika vlade.
Zvaničnici dveju stranaka pobednica izbora održanih 6. oktobra nisu se obazirali na rok od 48 sati za predlaganje mandatara, koji je kosovski predsednik Hašim Tači dao Aljbinu Kurtiju 6. januara.
Nova vlada na dan Račka?
Ukoliko Kurti ne uspe da do sredine februara sastavi vladajuću većinu, gotovo je izvesno da će ostati u opoziciji. U tom slučaju, novi mandatar mogao bi da bude upravo Mustafa, koji bi se o novoj koaliciji dogovorio sa Demokratskom partijom Kosova, čiji je osnivač i nekadašnji šef Hašim Tači, aktuelni predsednik privremenih kosovskih institucija.
U albanskim medijima se spekuliše da bi Priština mogla da dobije vladu 15. januara na dan kada se desio „Račak“, zbog čega je Voker i stigao na Kosovo.