„Kamere su danas svuda oko nas, ali ne samo da bi nas pratile. Iako smo odavno svi mi mušterije obaveštajnih službi, koje su nam ušle u spavaće sobe, postoje i kamere koje služe da bi nas zabavile“, rekao je ugledni srpski reditelj Emir Kusturica na otvaranju festivala.
Uz primere amaterskih video-snimaka s društvene mreže „Jutjub“ Kusturica je održao kratko filmsko „predavanje“ tokom kojeg je konstatovao da je danas, zahvaljujući napretku tehnologije, moguće zabeležiti urnebesno smešne i zabavne scene, koje su nekada veliki glumci i komičari, poput legendarnog Džerija Luisa, osmišljavali mesecima.
Kako je primetio Kusturica, danas je potrebno samo imati osećaj za pravi trenutak, pravi ugao, imati dobru ideju. To je, prema njegovom mišljenju, odgovor na pitanje o budućnosti filmske umetnosti, koja u moru anonimnih kreativnih stvaralaca krije nove genijalce, ravne Skorsezeu, Čaplinu i drugim velikanima filma.
Crna mačka — beli mačor
Sa idejom da odagna verovanje o lošem značenju broja 13 Kusturica je pozvao goste festivala, ministra kulture Vladana Vukosavljevića, reditelje Paola Vircija i Karima Ajnuza i direktora fotografije Mišela Amatjea da zajedno s njim započnu filmsku magiju i prefarbaju u belo veliku crnu mačku — „maskotu“ 13. „Kustendorfa“. Oni su to s velikim zadovoljstvom i učinili.
Vukosavljević je potom proglasio festival otvorenim, rekavši da veruje da će film i umetnost spasiti svet.
„Ako smo društvo korporativne i potrošačke sreće, da li smo slobodni? Da li ćemo nestati kao društvo? Izbor je na nama“, rekao je Vukosavljević i dodao da „Kustendorf“, koji već trinaest godina okuplja talentovane mlade autore i velikane svetskog filma, svojom vatrom obasjava čitav svet.
Tajna dugovečnosti Puriše Đorđevića
Specijalni gost ovogodišnjeg festivala je reditelj Mladomir Puriša Đorđević, kojem je Kusturica uručio tradicionalnu festivalsku „Nagradu za buduće filmove“.
„Kada sam ja bio mlad kao Puriša i kada sam studirao režiju, od svog profesora istorije filma sam prvi put čuo da postoji jedan autor u Srbiji čiji jezik potpuno ispada iz svih šablona svetskog filma. I tačno je da smo, kada smo pokušavali da naučimo kako se priča priča, učili da moramo da pratimo ljudsku sudbinu. To se nije menjalo od antičkog doba. Menjala se samo forma, koja je sve — što bi rekao Peter Handke. Zato kažem: ’Ti si nam, Puriša, sve‘“, rekao je Kusturica.
On je dodao da se nada da će Puriša Đorđević „između svog 95. i 100. rođendana snimiti bar još tri, četiri filma“.
Zahvaljujući na nagradi, Puriša Đorđević je s publikom podelio tajnu svoje dugovečnosti:
„Svi me pitaju zašto sam živ kad imam 95 godina. A ja im odgovaram: ’Ja sam seljačko dete i nikada nisam jeo voće‘.“
Publika je bila u prilici da pogleda i kratak video-kolaž sastavljen od kadrova iz Purišinih filmova.
Festivalski program „Savremene tendencije“ otvorio je film „Nevidljivi život“ brazilskog reditelja Karima Ajnuza, koji je dobio nagradu u programu „Izvestan pogled“ na filmskom festivalu u Kanu. Ajnuz nakon projekcije drži majstorsku radionicu za studente i druge učesnike festivala.
Finale prve festivalske večeri je doček Srpske nove godine, uz nastup ruskog pop-rok-folk benda „Hejters“.
Od mladih autora do velikana sedme umetnosti
U takmičarski program 13. „Kustendorfa“ uvršten je 21 film mladih autora iz Kine, Rumunije, Belorusije, Mađarske, Bugarske, Ukrajine, Švajcarske, Srbije, Izraela, Španije, Poljske, Irana, Hrvatske i Francuske.
O dobitnicima festivalskih nagrada — Zlatnog, Srebrnog i Bronzanog jajeta, odlučivaće međunarodni žiri, u čijem su sastavu italijanski reditelj, pisac i producent Paolo Virci, francuski pisac i scenarista Tonino Benakvista i šahovski velemajstor Vladislav Tkačov. Nagradu „Vilko Filač“ za najbolju fotografiju dodeliće Mišel Amatje iz Francuske.
Program „Savremene tendencije“ predstaviće i ove godine najbolja ostvarenja prestižnih evropskih filmskih festivala, među kojima su, pored ostvarenja Karima Ajnuza, „Sinonimi“ Nadava Lapida, koji je osvojio glavnu nagradu na filmskom festivalu u Berlinu, „Jezero divljih gusaka“ kineskog reditelja Dijao Jinana i film „Živeti, pevati“, čiji je reditelj Džoni Ma.
Program obuhvata i filmove „Sin“, u režiji Mehdija Barsaouija, i „Umrećeš u dvadesetoj“ Amžada Abu Alala. Reditelji tih filmova će održati i majstorske radionice.
Retrospektiva 13. „Kustendorfa“ posvećena je Puriši Đorđeviću, a tokom festivala biće predstavljeni i filmovi mladih reditelja: „A. S. (25)“ Milene Grujić, „Svi smo mi mornari“ Migele Anhele Moulete i „Od sutra počinjem da“ Ivana Markovića i Vua Linfenga.
U muzičkom programu festivala, pored „Hejtersa“, nastupiće „Džambo Aguševi orkestar“ iz Severne Makedonije, francusko-rumunsko-poljski sastav „Klik hir“, kao i „Lav hanters“ i „Dejan Petrović big bend“ iz Srbije.
Festival organizuje „Rasta internacional“, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije.