„Odbacujemo ekstrateritorijalni uticaj sankcija. To je neprihvatljivo“, rekao je on u intervjuu za list „Prese“.
Ministar je istakao da ovaj gasovod doprinosi diverzifikaciji energetskog snabdevanja Evrope i da ne narušava interese Ukrajine.
Vašington ne krije da se njegova kritika projekta zasniva na ekonomskim razlozima, podsetio je Šalenberg. Odgovarajući na pitanje o planovima Sjedinjenih Američkih Država da isporučuju svoj prirodni tečni gas u Evropsku uniju, austrijski ministar spoljnih poslova je napomenuo da „Evropa ima druge interese“.
Istovremeno je naglasio da Sjedinjene Američke Države i zemlje EU imaju iste vrednosti.
„Ali ne možemo da nastavimo da koristimo metode od pre 30 godina. Svet je postao multipolaran“, zaključio je ministar.
Američke sankcije gasovodu „Severni tok 2“
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je 20. decembra budžet za odbranu za 2020. godinu, koji, između ostalog, predviđa restriktivne mere protiv gasovoda „Severni tok 2“ i „Turski tok“.
Vašington je od kompanija uključenih u izgradnju gasovoda zatražio da odmah obustave radove. Švajcarski „Olsiz“ je odmah obustavio svoje učešće u projektu.
Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, radovi na izgradnji i puštanju u rad gasovoda trebalo bi da budu završeni do kraja 2020. ili do prvog kvartala sledeće godine. On je naglasio da će Moskva moći da dovrši gasovod sama, bez privlačenja stranih partnera i da je to samo u pitanju vreme.
Gasovod „Severni tok 2“
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke.
Protiv gasovoda se zalaže nekoliko država, a naročito Ukrajina, koja se plaši gubitaka prihoda od tranzita ruskog goriva, kao i Sjedinjene Američke Države koje imaju ambiciozne planove za izvoz svog prirodnog tečnog gasa u Evropu. Osim toga, Letonija, Litvanija i Poljska smatraju da je ovo politički projekat.
Rusija je više puta pozivala da se gasovod ne posmatra kao sredstvo uticaja. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, Moskva ovaj projekat posmatra isključivo sa ekonomske strane. Izgradnju gasovoda podržavaju, pre svega, Nemačka, Austrija i Norveška, koje naglašavaju da će projekat učvrstiti evropsku energetsku bezbednost i koje ističu Rusiju kao pouzdanog dobavljača.
