„Što se tiče situacije u celini, nadam se da situacija neće dovesti do velikih vojnih sukoba. Rat koji se tamo vodi je, kako vidimo, takozvanog malog intenziteta. Ali to su, ipak, borbena dejstva, ljude ubijaju. To je činjenica. Bilo bi zaista dobro da se izbegnu velika borbena dejstva. Ako se to dogodi, to neće biti katastrofa samo za region Bliskog istoka, nego za ceo svet“, rekao je Putin nakon sastanka sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.
Prema njegovoj oceni, takva dejstva će dovesti do „novih masovnih odlazaka ljudi sa teritorije na kojoj tradicionalno žive, do novih talasa izbeglica“ koji neće ići samo ka Evropi, nego i ka drugim regionima.
„To će biti humanitarna katastrofa, međureligijska katastrofa, ekonomska katastrofa, jer će to dovesti do razaranja ili ogromne štete za svetsku ekonomiju i svetsku energetiku“, rekao je Putin.
Učiniti sve da se spasi iranski nuklearni sporazum
Ruski predsednik je rekao da je sa nemačkom kancelarkom razgovarao o situaciji u vezi sa iranskim nuklearnim programom, naglasivši da je očuvanje Zajedničkog sveobuhvatnog plana dejstava za rešavanje iranskog nuklearnog problema važno, ne samo za taj region, nego za ceo svet.
„Rusija i Nemačka se odlučno zalažu za dalju realizaciju Zajedničkog sveobuhvatnog plana dejstava za rešavanje iranskog nuklearnog problema“, rekao je Putin, što je potvrdila i nemačka kancelarka.
Prema rečima ruskog predsednika — Iranci imaju pravo da računaju na podršku evropskih zemalja, koje su se obavezale da stvore specijalni finansijski mehanizam, nezavisan od dolara, za obračunavanje u trgovini sa Iranom.
„Potrebno je da ta institucija za trgovinsku razmenu — INSTEKS, konačno počne da radi“, rekao je Putin.
Nemačka kancelarka je navela da iranski nuklearni sporazum nije savršen, ali da mora biti poštovan.
„Nemačka je uverena u to da Iran ne treba da ima nuklearno oružje, zbog čega ćemo primeniti sva diplomatska sredstva da bi taj dogovor — koji, naravno, nije savršen, ali jeste dogovor i uključuje obaveze za sve države — bude sačuvan“, rekla je Merkelova.
„Šestorka“ međunarodnih posrednika (SAD, Rusija, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Kina) i Iran potpisali su 2015. godine Zajednički sveobuhvatni plan dejstava, koji podrazumeva ukidanje dugogodišnjih sankcija Iranu, u zamenu za ograničavanje iranskog nuklearnog programa. U maju 2018. godine SAD su jednostrano istupile iz sporazuma i obnovile sankcije Iranu. Teheran je potom saopštio da će po etapama smanjivati obim svojih obaveza iz sporazuma.
Neophodno razmotriti sve posledice tragedije ukrajinskog aviona
Nemačka kancelarka je povodom priznanja Irana da je odgovoran za pad ukrajinskog aviona iznad Teherana u noći 8. januara istakla da je neophodno razmotriti sve posledice te tragedije.
„Danas je Iran objavio da je to bila velika greška. Odgovorni su pronađeni, a sada je neophodno pronaći rešenje sa onim državama iz kojih su bili ljudi koji su poginuli. Neophodno je, naravno, razgovarati o posledicama te tragedije, koju je potrebno osvetliti do kraja“, rekla je Merkelova.
„Boing 737-800“ kompanije „Međunarodne avio-linije Ukrajine“ srušio se 8. januara odmah posle poletanja sa aerodroma u Teheranu. Poginulo je svih 176 putnika i članova posade — državljana Irana, Ukrajine, Kanade, Nemačke, Švedske i Avganistana.
Iranska armija je 11. januara saopštila da je ukrajinski „boing“ bio oboren nenamerno, zbog ljudske greške: avion je leteo pored iranskog vojnog objekta i prepoznat je kao neprijateljski. Predsednik Irana Hasan Rohani izrazio je saučešće zbog te tragedije.
