„Rusija i Nemačka imaju čitav niz zajedničkih projekata u oblasti energetike. Visoko cenimo odgovoran stav nemačke Vlade i podršku svima poznatom projektu ’Severni tok 2‘“, rekao je Putin, ocenivši da je sastanak sa nemačkom kancelarkom bio veoma sadržajan i koristan.
Prema njegovim rečima, Rusija će uspeti da izgradi gasovod „Severni tok 2“ bez inostranih partnera, samo treba utvrditi rok za završetak tog posla.
„U prvom kvartalu sledeće godine rad na ’Severnom toku 2‘ će biti završen i on će biti pušten u rad“, rekao je Putin.
Nemačka kancelarka je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ruskim liderom izjavila da gasovod „Severni tok 2“ mora biti završen bez obzira na sankcije koje su uvele SAD. Ona je naglasila da će Nemačka nastaviti da podržava taj projekat, ocenivši da su američke sankcije pogrešan potez.
„Razgovarali smo, naravno, o projektu ’Severni tok 2‘. Novo evropsko zakonodavstvo mu je dalo legitimitet, neophodno je da ga završimo. Nemačka i druge evropske zemlje imaju korist od ’Severnog toka‘. Svi su zainteresovani za diversifikaciju svojih gasnih isporuka, ali ovo je veoma važan projekat“, rekla je Merkelova novinarima.
Ona je ponovo naglasila da je „Severni tok 2“ pre svega ekonomski projekat.
„Smatram da je posle diskusije o tome projekat ’Severni tok 2‘ ipak moguće završiti, bez obzira na te sankcije. Ruski predsednik je rekao rok, postoji izvesno odlaganje, ali ga je zaista moguće završiti. Želim da ponovim da, pored svih političkih protivrečnosti sa SAD, ne smatramo da su eksteritorijalne sankcije pogrešne i zbog toga i dalje, kao i do sada, podržavamo ovaj projekat koji je, u suštini, ekonomski“, rekla je Merkelova.
Jedna od tema razgovora dvoje lidera bila je, kako je naveo Putin, i tranzit ruskog gasa preko Ukrajine.
„Tokom razgovora smo se dotakli i pitanja u vezi sa daljim tranzitom ruskog gasa kroz teritoriju Ukrajine. Uočen je značaj dogovora ’Gasproma‘ i ukrajinskih partnera, postignutog 1. decembra, u skladu s kojim će se tranzitne isporuke ostvarivati narednih pet godina“, rekao je Putin.
On je naglasio da je taj dogovor obostrano koristan i da ima uravnotežen karakter, kako za Rusiju, tako i za Ukrajinu.
Na samitu „normandijske četvorke“ (Rusija, Ukrajina, Francuska, Nemačka) koji je prvi put posle tri godine održan u Parizu 9. decembra prošle godine, naglašeno je da Minski sporazum ostaje osnova za rad u „normandijskom formatu“, kao i da je do kraja marta ove godine neophodno povući vojne snage na tri nove tačke u Donbasu. Lideri su, takođe, pozvali da se omogući primirje u tom području i pozvali kontakt grupu da omogući razmenu zatvorenika po principu „svi za sve“. Novi sastanak je zakazan za četiri meseca u Berlinu.
Nema alternative Minskom sporazumu
Govoreći o rešavanju krize u Donbasu, ruski predsednik je rekao da smatra da Minski sporazum nema alternativu.
„Sa gospođom Merkel sam detaljno razgovarao o rešavanju unutrašnje ukrajinske krize. Oboje smatramo da Minski sporazum nema alternativu kada je reč o osnovi za normalizaciju situacije na jugoistoku Ukrajine. Važno je da se ostvare konkretni zadaci koji su postavljeni tokom našeg nedavnog susreta u ’normandijskom formatu‘“, naglasio je Putin.
Razgovor trajao više od četiri sata
Razgovor dvoje lidera počeo je u Kremlju u 14 časova i 30 minuta po moskovskom vremenu (12 časova i 30 minuta po srednjoevropskom) i trajao je nešto više od četiri sata.
Uoči početka susreta, ruski lider predložio je Merkelovoj da se tokom sastanka dotaknu najbitnijih pitanja aktuelne svetske političke scene.
„U stalnom smo kontaktu, bavimo se ekonomskim, političkim i međunarodnim problemima“, rekao je Putin, otvarajući susret u Kremlju.
On je zahvalio Merkelovoj što je prihvatila poziv da doputuje u Rusiju.
U okviru zvanične delegacije Nemačke doputovao je i ministar inostranih poslova te zemlje Hajko Mas.
