Ovako istoričar i analitičar Dragomir Anđelković za Sputnjik ocenjuje niz zahteva koje Srbija mora da ispuni na putu ka EU, a koje je Hrvatska iznela u svojoj agendi na početku šestomesečnog predsedavanja te zemlje Savetom EU.
Naime, zvanični Zagreb je u svom programu predvideo da će Srbija, ako želi da napreduje u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, morati da, između ostalog, doprinese regionalnoj saradnji i razvoju dobrosusedskih odnosa, a što uključuje prevladavanje nasleđa prošlosti, istinsko pomirenje i rešavanje otvorenih pitanja.
Ne pita se Hrvatska, nego Nemačka, Francuska…
Po Anđelkoviću — Hrvatska je obična periferija Evropske unije i ukoliko Nemačka ili Francuska budu želele nastavak evrointegracije Srbije — one će se i nastaviti, bez obzira na to kakav stav Zagreb zauzimao.
„Zagreb to naravno zna, pa verovatno i ne namerava da od ovoga izvuče neku konkretnu geopolitičku korist, već hrvatski političari žele da ovakvim demagoškim potezima učvrste svoj rejting u biračkom telu“, kategoričan je Anđelković.
Zagreb se, kako pišu „Novosti“, „na papiru“ založio za otvaranje pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom i najavio da će podsticati i napredak Srbije i Crne Gore, ali uz puno ispunjavanje postavljenih kriterijuma.
„Ovaj potez Hrvatske je nastavak kampanje posle kampanje, jer su emocije hrvatske javnosti ustalasane i sada političari na vlasti nastoje da te emocije iskoriste za sebe, kako bi plasirali ono što hrvatska javnost želi da čuje. To je zauzimanje čvrstog stava prema Srbiji, naravno — negativnog, kako bi učvrstili svoj rejting“, objašnjava Anđelković.
Kontraofanziva Srbije
Komentarišući spekulacije da se očekuje da će Hrvatska tokom predsedavanja EU, insistirati na dugačkoj listi pitanja — od rešavanja sudbine nestalih, pitanja arhiva, granice, sukcesije, imovine bivše SFRJ, položaja njihove manjine u Srbiji, do suočavanja s prošlošću, Anđelković kaže da Beograd u tom pogledu treba da zauzme vrlo čvrst stav.
„Srbija treba da krene u kontraofanzivu i da svim relevantnim centrima u EU i van nje jasno pošalje poruku šta se dešavalo tokom sukoba, da je Hrvatska ta koja je počinila masovni zločin nad Srbima i etnički očistila svoj prostor. Mi, naravno, treba da prihvatimo priču o suočavanju sa prošlošću, ali tu priču treba prebaciti i Hrvatima, jer oni su oni ti koji su u prošlosti počinili najveće zločine, a za njih uglavnom nisu kažnjeni“, smatra Anđelković.
Srbija, primećuje naš sagovornik, ne treba da se obazire na to da li će to kočiti evrointegracije ili neće, jer i ovako, do daljeg, od evrointegracija nema ništa.
„Mi ne možemo ništa da izgubimo na polju evrointegracija, pošto su one neizvesne, ali možemo mnogo da izgubimo na polju sopstvenog nacionalnog ponosa i interesa koji su sa tim skopčani, ukoliko budemo ćutali zbog hrvatskog pritiska“, zaključuje Dragomir Anđelković za Sputnjik.