„Pitanje dejstava SAD u vazdušnom prostoru Irana i Iraka i mogućih provokacija američke strane čiji je cilj bio da ’podmetnu‘ civilni avion protivvazdušnim kompleksima Irana — ostaje otvoreno“, rekao je Mihajlov.
On podržava izjavu ministra inostranih poslova Irana Džavada Zarifa, koji je naglasio da je „napad na ukrajinski ’boing‘ posledica avanturizma SAD u bliskoistočnom regionu“.
Prema rečima eksperta, postoje informacije da su iranski radari registrovali više desetina američkih bespilotnih letelica.
„Ti ofanzivni dronovi, naoružani raketama, mogu da se uporede sa borbenim lovcima po svojoj udarnoj snazi. Jasno je da su američki uređaji u svakom momentu mogli da izvedu precizne napade na administrativne objekte u Teheranu i na mesta na kojima se nalaze vojne jedinice“, objasnio je ekspert.
Prema njegovim rečima, u takvoj situaciji vojno rukovodstvo Irana moralo je da svoju PVO uvede u punu borbenu gotovost.
„Istovremeno, američki ofanzivni dronovi su se aktivno kretali vazdušnim prostorom, namerno provocirajući iranske komplekse PVO da izvedu raketni napad“, rekao je Mihajlov.
On smatra da je takva provokacija američke vojske, najverovatnije, prinudila snage PVO Irana da ispale raketu na pogrešan cilj.
„Time je konačno otklonjena sumnja u vezi sa iranskim balističkim raketama ’zemlja-zemlja‘, kojima se Iran osvetio za smrt generala Korpusa čuvara islamske revolucije Kasema Sulejmanija“, dodao je ekspert.
„Boing 737-800“ kompanije „Međunarodne avio-linije Ukrajine“ srušio se 8. januara odmah posle poletanja sa aerodroma u Teheranu. Poginulo je svih 176 putnika i članova posade — državljana Irana, Ukrajine, Kanade, Nemačke, Švedske i Avganistana.
Iranska armija je 11. januara priznala da je nenamerno oborila ukrajinski avion, prepoznavši ga kao „neprijateljski cilj“, odnosno kao krstareću raketu. Iran je naveo da je očekivao napad SAD, zbog čega su sistemi protivvazdušne odbrane u stanju pune borbene gotovosti.
