Putinova poseta bila je unapred zakazana i podrazumevala je svečano otvaranje „Turskog toka“, gasovoda koji prolazi ispod Crnog mora, od Rusije do Turske. Putin je takođe trebao da se sastane sa Erdoganom u Istanbulu i da razgovara o bezbednosnoj situaciji u regionu.
Međutim, Irak je preko noći stigao na sam vrh dnevnog reda, jer je Iran raketirao američke baze u znak odmazde zbog prošlonedeljnog napada američkih bespilotnih letelica u kojem je na aerodromu u Bagdadu ubijen general Islamske revolucionarne garde Kasem Sulejmani.
Deluje kao da ni SAD ni Iran ne žele da situacija dalje eskalira, ali mogući rat između ove dve države sasvim sigurno je razlog za zabrinutost i Moskve i Ankare.
„Naša regija je umorna od stalnih sukoba, od intervencije spoljnih snaga“, rekao je Erdoganov portparol Ibrahim Kalin novinarima ranije ove nedelje, dodajući da je Turska pozvala i Iran i SAD da „smanje tenzije“.
Još jedna „vruća tema“ je Erdoganova odluka da interveniše u Libiji. Turska pokušava da podstakne Vladu nacionalnog jedinstva u Tripoliju, međunarodno priznat režim koji je sveden na kontrolu nad prestonicom, dok Libijska nacionalna armija generala Halife Haftara drži većinu ostatka zemlje. Haftar je kao odgovor na to proglasio džihad i obećao da će proterati sve strane „osvajače“.
Erdogan i Putin takođe ne gledaju u potpunosti isto na Siriju. Turski vođa bio je nezadovoljan ulaskom sirijske vojske u Idlib, poslednje preostalo uporište turskih „umerenih pobunjenika“ koji uključuju pripadnike Al Kaide. Ibrahim Kalin je rekao da Turska ne vidi predsednika Bašara Asada kao „lidera koji je sposoban da odvede zemlju u budućnost“.
Rusija, sa druge strane, podržava Vladu u Damasku, gde se Putin zaustavio u kratkoj iznenadnoj poseti u utorak. Nakon specijalnog vojnog brifinga, Putin i Asad su se prošetali i posetili istorijsku džamiju i pravoslavnu katedralu.
