Prema navodima ruskih eksperata, sve veći broj problema u Evropi i Aziji pokazali su značaj Rusije i naveli da države-članice „kluba“ G-7 treba da shvate da bez nje ne mogu rešiti ključna pitanja. I sam američki predsednik Donald Tramp je izjavio da bi format G-8 bio mnogo efikasniji od formata G-7.
G-20, a ne G-8, nova platforma za pregovore
Međutim, ruski zvaničnici ističu da je G-8 zastareli hladnoratovski format i da se mnoga važna pitanja rešavaju u okviru formata G-20, a Moskva učestvuje i u radu novih međunarodnih organizacija kao što su BRIKS ili ŠOS, gde se rešenja ne nameću, već se do njih dolazi dijalogom i uzajamnim kompromisima.
Aleksej Piljko, politikolog i ekspert za američko-ruske odnose, smatra da su se, iako se ovo može svrstati u pozitivan signal Zapada, međunarodne okolnosti promenile.
„Rusija ne želi da se vrati u ’klub‘ jer je ’Velika osmica‘ izgubila svoju aktuelnost i važnost. Danas postoje interesantniji formati, kao što je G-20. Svet je postao više globalan i prestao da bude monopolaran, a zapadne države su izgubile primat i glavnu ulogu. Rusija na međunarodnoj političkoj sceni učestvuje preko formata G-20, a G-8 joj nije potreban“, rekao je Piljko.
Ekspert dodaje da nema smisla vratiti se u „klub“ koji nema presudnu ulogu u svetskim poslovima i iz kojeg su Rusiju odbacili pre 5 godina. Osim toga, 7 „svetih članica“, uključujući SAD, Nemačku, Japan, Britaniju, Francusku, Italiju i Kanadu, ovaj klub će koristiti da optuže Rusiju za sve grehe, a dijalog će izostati, smatra ekspert.
G-8 šargarepa Zapada
Devedesetih godina ruska elita je stremila da se što pre integriše sa Zapadom. Međutim, nijedan „zapadni“ institut je nije prihvatao: ni Evropska unija, ni NATO, već samo Savet Evrope koji je imao formalne funkcije. U tom periodu Rusija nije ni po ekonomskim standardima, ni po političkoj težini, odgovarala zahtevima G-8, ali je tražen način da se Moskva nagradi za svoje postupke.
„U tom smislu G-8 je bila svojevrsna pilula za smirenje dobijena od Klintonove administracije kako bi se ublažili efekti širenja NATO-a na istok. Praktično u zamenu za to što Rusija nije bila ozbiljno protiv širenja NATO-a na na Poljsku, Češku i Mađarsku, dobila je pristupanja G-8“, objašnjava ekspert.
Piljko dodaje da su ovakvi pokušaji Zapada neozbiljni i da ne pokazuju ozbiljnu nameru za normalizacijom odnosa između Rusije i Zapada, jer da bi se to desilo, neophodno je započeti dijalog o tome kako će izgledati arhitektura evropske i globalne bezbednosti u novom svetu.
Promenjen odnos snaga
„Zapad do sada nije hteo da vodi nikakav dijalog o pitanjima bezbednosti, NATO se širio bez ikakve kontrole, a jednostrane vojne operacije protiv Jugoslavije, Libije i Iraka vođene su mimo Saveta bezbednosti UN. Sada, kada se promenio balans sila i to ne u korist Zapada, vreme je da se započnu razgovori o tome kako će izgledati i kojim instrumentima će biti osigurana bezbednost u svetu i Evropi“, zaključuje ekspert.
Klub G-7, koji su činile Velika Britanija, Nemačka, Italija, Kanada, SAD, Francuska i Japan, 1997. godine pretvorio se u format G-8, kada mu se Rusija pridružila, da bi se 2014. godine vratio u svoje prvobitno stanje G-7 zbog događaja na Krimu. Tada su članovi kluba odlučili da ne dođu na samit u Sočiju, već da se bez Rusije sastanu u Briselu.
Ruski eksperti takođe veruju da je tema o povratku Rusije u G-8 korišćena kao mamac i ispipavanje terena da li je moguće Rusiju „privoleti“ Zapadu i držati je što dalje od Kine, a slični pokušaji i metode postojali su i za vreme Hladnog rata.
