Sagovornici Sputnjika se slažu da je američki potez dolio ulje na ionako zapaljivi Bliski istok, ali da je teško u ovom trenutku tvrditi da će situacija između dve odavno „zaraćene“ strane završiti eskalacijom oružanih sukoba Irana i Amerike.
Komandant elitne iranske jedinice „Kuds“ pri Korpusu Čuvara islamske revolucije, general Kasim Sulejmani je bio visoko pozicioniran kako u vojnim tako i obaveštajnim krugovima, a bio je i harizmatičan. Ubijen je u atentatu američkih helikoptera na automobil u kojem se nalazio na aerodromu u Bagdadu. Pentagon je takođe potvrdio da je iranski general ubijen, kao i da je operacija izvedena po nalogu američkog predsednika Donalda Trampa.
Američko ulje na vatru na užareni Bliski istok
Ministar spoljnih poslova Irana Muhamed Džavad Zarif je potez Amerike ocenio kao „akt međunarodnog terorizma SAD“ i „glupu eskalaciju tenzija“.
Iran je već obećao „žestoku odmazdu“. Uz povike „Smrt Americi“, Iranci su preplavili ulice Teherana i drugih gradova, a da su pretnje shvaćene ozbiljno jasno je i iz poziva zvaničnog Vašingtona američkim državljanima da odmah napuste Irak.
Da li je ovim atentatom Amerika pošla putem konfrontacije i objavila rat Iranu, kako to smatra predstavnica iranskih vlasti Hešmatula Falahatpišeh?
„Sukob između Irana i Amerike svakako bi imao globalne posledice i može se očekivati odmazda Irana zbog ovog događaja. Smrt generala Sulejmanija, sigurno jednog od najmoćnijih Iranaca, vrlo je bitan momenat koji će sigurno pogoršati već napetu situaciju između dve zemlje. Sulejmani je u više navrata navodio da je njegova zemlja apsolutno spremna da uđe u oružani sukob sa Amerikom, tako da su ga SAD sigurno gledale kao čoveka od kog preti realna opasnost. Stoga je atentat na njega sigurno bio dugo i dobro planiran“, kaže za Sputnjik politikolog Milan Vukelić.
Jesu li SAD spremne na sukob sa nuklearnom silom
On napominje da će vreme pokazati da li je ovo bio dobar Trampov potez, jer ulazak u rat sa Iranom znači sukob sa celim šiitskim svetom, a koncept mučeništva, spremnost na totalno stradanje, zanemarivanje smrti je od centralnog značaja za šiite. Pitanje je i da li su SAD spremne na sukob sa takvim svetom koji Evropa i SAD ne razumeju, kaže ovaj politikolog religije. Tim pre što je Iran nuklearna sila koja je apsolutno sposobna da uđe u sukob čak i sa SAD, napominje Vukelić.
Iako Sulejmanijevo ubistvo smatra ozbiljnim incidentom, docent na Fakultetu za međunarodnu politiku i bezbednost Slobodan Anđelković pak veruje da to neće eskalirati u neki značajniji sukob.
On napominje da se Revolucionarna garda Irana nalazi na američkoj listi inostranih terorističkih organizacija i onih koje se direktno suprotstavljaju interesima SAD, čime američka administracija opravdava napad.
„Iran je bio prilično aktivan u regionu, na teritoriji Sirije, gde se još bori na strani Bašara el Asada, američkog protivnika, tako da su tu situacije poprilično jasne. Šiitska transverzala je nešto što ne ide u prilog SAD i Izraelu, tako da je sukob na tim relacijama gotovo svakodnevan. Sada je samo pitanje da li će, s obzirom na unutrašnje sukobe koji se dešavaju u Iranu, uz sve te proteste, Teheran sebi dozvoliti jednu takvu reakciju kao što je otvoreni sukob sa SAD. Ja mislim da neće“, kaže Anđelković za Sputnjik.
Ruski vojni ekspert Ivan Konovalov pak ne dovodi u sumnju to da će Iran odgovoriti na Sulejmanijevo ubistvo, ocenivši da bi mere koje će preduzeti mogle biti neočekivane.
„General Sulejmani je bio izuzetno važna ličnost, visoko pozicioniran, a imao je određeni status i van Irana. Zato će njegovo ubistvo teško proći bez posledica“, kaže Konovalov za Sputnjik.
Podsećajući da je Iran već zapretio Amerikancima, on smatra da je situacija veoma ozbiljna i da će se iransko rukovodstvo teško uzdržati od odgovora, pogotovo što će najnovija situacija ozbiljno uticati na stvari unutar zemlje, koja već mesecima živi sa protestima nezadovoljnih građana.
Za ruskog vojnog analitičara Aleksandra Žilina američki potez nije neočekivan jer SAD rade ono što su oduvek radile — provociraju rat na Bliskom istoku.
„Možemo da očekujemo da na Bliskom istoku dođe do regionalnog rata sa svim posledicama po Izrael i Iran“, ističe on i dodaje da je rezultat rata u Siriji i to što Sulejmanijevi Čuvari Islamske revolucije stoje protiv armije Izraela, saveznika SAD, a protivnika Irana.
Hoće li Rusija anulirati američki avanturizam
I Vukelić smatra da bi iranska meta mogao da bude američki saveznik, a protivnik Teherana — Izrael.
„Sigurno da bi jedna od reakcija mogao da bude napad na Izrael, ali i na baze američke vojske na Bliskom istoku, pre svega u Avganistanu i Iraku. Videćemo, prognoze su vrlo nezahvalne, ali svakako da će ovaj potez SAD doliti ulje na vatru u već užarenom regionu“, kaže ovaj sagovornik Sputnjika.
Trampa bi trebalo da brine i reakcija moćne Rusije, koja je saveznica Irana, tako da sukob Vašingtona i Teherana nosi mnogo problema i pitanje je da li SAD to žele, napominje Vukelić.
Oglasila su se i ruska ministarstva inostranih poslova i odbrane koja smatraju da Sulejmanijevo ubistvo predstavlja avanturizam koji će dovesti do porasta tenzija u celom regionu, ali i dovesti do negativnih posledica po čitav sistem međunarodne bezbednosti.
Predsednik Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Konstantin Kosačov upozorava da su mogući novi sukobi radikalnih šiita u Iraku i pripadnika američke vojske.
Prema oceni Konovalova, Rusija u ovoj složenoj situaciji i u kontekstu rata u Siriji predstavlja neku vrstu političkog moderatora koji deluje i vojnim, a u većoj meri diplomatskim sredstvima kako bi postigla glavni cilj — obnavljanje Sirije i uspostavljanje mira na Bliskom istoku.
