Vlada Ruske Federacije je počela više pažnje da posvećuje rešavanju problema blagostanja stanovništva, kroz odluku da se poboljša kvalitet i sastav potrošačke korpe, tako što će određeni mesni proizvodi i žitarice biti zamenjeni svežim voćem i povrćem. Građani sve manje upotrebljavaju proizvode od brašna, peciva, kolače, mafine, testenitnu i tešku hranu, a većina Rusa danas vodi računa o svom zdravlju i vodi aktiva način života.
Ideja Medvedeva: Zdrava potrošačka korpa
Ruski premijer Dimitrij Medvedev je u septembru ove godine naložio nadležnim ministarstvima, pre svega rada, ekonomskog razvoja i finansija da obrazuju radne grupe koje će se baviti stvaranjem koncepcije „zdravije potrošačke korpe“. Njihov zadatak je razmotre kako od 2021. godine formirati potrošačku korpu koja polazeći od osnovnog skupa namernica omogućava zdravu ishranu stanovništva. Posebna pažnja prilikom sastavljanja korpe se posvećuje nutricionističkim preporukama, ali se u obzir uzimaju i karakteristike svakog regiona.
Prema planovima Ministarstva zdravlja, buduća potrošačka korpa će sadržati minimalne,neophodne količine hleb i proizvode od brašna kao i krompir, jer ovi produkti imaju negativan uticaj na organizam i ne obezbeđuju neophodne minerale. Cilj formiranih radnih grupi je povećanje udela mesa u potrošačkoj korpi za 5 procenata, ribe za 16 odsto, sira i jaja za 14 procenata i mesa ptica na 11 odsto, kao i mnogih drugih „zdravih troškova“.
Potrošačka korpa Sovjetskog saveza je na primer uključivala više mesa, ribe, jaja, mleka, voća i povrća, dok sadašnja sadrži više brašna i proizvoda od brašna (127 kg za razliku od prethodnih 110 kg).Iako nema još uvek konkretnih planova za dostizanje ovog cilja, pojavili su se predlozi da se formiraju odvojene potrošačke korpe za muškarce i žene, kao i za decu u zavisnosti od uzrasta.
Danas je na snazi potrošačka korpa utvrđena federalnim Zakonom o potrošačkoj korpi iz 2012. godine koji će biti na snazi do 31. decembra 2020. godine, a novi je u fazi razrade.
Cena trenutne potrošačke korpe
Potrošačka korpa u Rusiji trenutno uključuje oko 156 stavki, a obično se pravi razlika između tri vrste potrošačkih korpi: za zaposlene, penzionere i decu. Prema podacima za prvi kvartal 2019. godine, potrošačka korpa je na federalnom nivou za jedan mesec za zaposlene iznosila oko 10842 rubalja (oko 150 evra), za decu 9959 rubalja( 140e), i penzionere 8269 rubalja (120 evra).
Međutim, treba imati u vidu da se u Rusiji, životni standard pa i iznos potrošačke korpe razlikuje u zavisnosti od regiona. Baš iz tog razloga regionalne vlasti imaju nadležnost da donose zakone koji uzimaju u obzir osobenost datog regiona u pogledu klime, kulture i tradicije. Kada je reč o potrošačkoj korpi, klimatska zona je jedan od parametara na osnovu kojeg se ona određuje. U Rusiji ima 10 klimatskih zona i prva je najhladnija, a deseta najtoplija.
Moskva je u sedmoj klimatskoj zoni, a Sankt Peterburg u šestoj. U Moskvi je cena potrošačke korpe za zaposlene 18200rubalja (260 evra), decu 14360 rubalja (205 evra), a penzionere 11780 rubalja (170), dok je za region Kabardino- Balkarija koji se nalazi na prostoru severnog Kavkaza potrošačka korpa za zaposleni 10749 rubalja (153 evra) , decu 11517 rubalja(165 evra), penzionere 8316 rubalja (118 evra).
Oleg Šein, poslanik Državne dume ističe da je trenutna potrošačka korpa u Rusiji izuzetno kratka i da se zasniva na pretpostavci da je čoveku potrebna određena količina kalorija kako bi preživeo. Spisak namirnica sadrži opšte kategorije bez jasne podele među namirnicama, što nekada može dovesti do zamene skupljih proizvoda jeftinijim. Ipak novi zakon, koji se još uvek nalazi u pripremi bi trebalo da to promeni. Poslanik dodaje da potrošačka korpa treba da uključi i niz drugih troškova kao što su internet, telefon, transport, kao i veće rashode za hranu, jer budžet Rusije to može sebi da dozvoli.
Deo ruskih eksperata nije uveren da će ovakve mere imati pozitivan efekta, jer je prema njihovom mišljenju potrošačka korpa mera siromaštva i njeno povećanje može samo dovesti do statističkog povećanja siromašnih, a suštinski ništa ne može izmeniti. Drugi pak smatraju, da se od nekud mora početi i da se zdravstveno stanje nacije ne sme zanemariti.