„Progon Sputnjika Estonija je neviđen. On će postati udžbenički primer ne samo za direktan pritisak i pretnje vlasti prema medijima, uznemiravanja i cenzure, već i dvostrukih standarda prema ruskim medijima i novinarima koji sa njima sarađuju“, istakao je Šafir.
Izražavajući solidarnost sa kolegama, on je napomenuo i da estonske vlasti svojim protivpravnim radnjama „ne samo da lišavaju radnike posla, već i oduzimaju građanima sopstvene države pravo na dobijanje informacija“.
„To nema nikakve veze sa principima posvećenosti slobodi govora i medija koje oni stalno proglašavaju“, dodao je Šafir.
Zbog pretnje krivičnim gonjenjem od strane estonskih vlasti prema članu koji predviđa kaznu zatvora do pet godina, zaposleni u Sputnjiku Estonije bili su prinuđeni da donesu odluku o prekidu radnog odnosa sa redakcijom od 1. januara 2020. godine.
Problem Sputnjika u Estoniji
Zaposleni u Sputnjiku Estonija ranije su dobili od Policijske i Granične uprave pisma sa direktnim pretnjama da će protiv njih biti pokrenut krivični postupak ako do 1. januara 2020. godine ne prekinu radni odnos sa matičnom organizacijom — međunarodnom novinskom agencijom „Rusija sevodnja“. Kao osnova za te akcije navode se sankcije koje je Evropska unija uvela 17. marta 2014. protiv niza fizičkih i pravnih lica zbog događaja u Ukrajini. Međutim, sankcije Evropske unije nisu uvedene novinskoj agenciji „Rusija sevodnja“, čiji je deo i Sputnjik, već lično generalnom direktoru agencije Dmitriju Kiseljovu.
Komentarišući situaciju u vezi sa estonskim Sputnjikom, predsednik Rusije Vladimir Putin je rekao da će ruske vlasti učiniti sve da podrže Sputnjik u radu u drugim zemljama. Visoki izvor u Moskvi ranije je za Sputnjik izjavio da na postupke estonskih vlasti utiču britanski pokrovitelji, što će se uzeti u obzir kako bi se u bliskoj budućnosti preduzele simetrične mere prema britanskim medijima u Rusiji.