Međutim, određene fraze odraslih, koje na prvi pogled izgledaju potpuno bezopasno, mogu naneti ozbiljnu štetu neformiranoj dečijoj psihi. Takve reči često izgovaramo mehanički, bez ikakvog razmišljanja, jer smo ih čuli od svojih roditelja.
„Možeš postati sve što želiš“
Pružiti podršku deci u hobijima i ciljevima je dobra stvar. Međutim, prevelika ambicioznost dece, pokazala su ispitivanja, može imati negativan efekat. Važno je da prenesete svojoj deci da treba da imaju rezervni plan u slučaju da ne ispune svoje snove. Ne može svako dete da postane hirurg, astronaut ili fudbalska zvezda, čak ni ako naporno radi na postizanju svog cilja. I to je potpuno normalno.
Zadatak roditelja je da odgaja dete iz realne perspektive, da nauči da postavlja dostižne ciljeve i da ga priprema za činjenicu da u životu postoje razočaranja.
„Ne postoji ne mogu“
U slučaju fizičkih aktivnosti, takva uputstva mogu naštetiti detetu. Najčešće se to odnosi na roditelje koji pokušavaju da ostvare svoje neispunjene snove kroz decu. Na primer, teraju ih da postanu balerine ili sportisti. Na preterano intenzivnim treninzima rizikuju da se ozbiljno povrede koje mogu precrtati budućnost vašeg deteta. Naučite ga da sluša svoje telo i na vreme reaguje na bol i nelagodu.
„Ti si najbolji/niko ti nije dorastao“
Čak i ako izgovarate takve izraze sa najboljim namerama, idealizovanje deteta može imati negativne posledice po njegovo samopoštovanje. To dovodi do činjenice da se deca ne usuđuju da se okušaju u nečemu novom, strahujući da neće uspeti i da neće ispuniti očekivanja roditelja.
„Ne udaraj sestru/brata“
Da smo ponekad preplavljeni negativnim emocijama ili gnevom prema određenoj osobi, potpuno je normalno. I deca i odrasli često nisu u stanju da utiču na osećanja, ali možemo pronaći način da upravljamo njima. To je ono što dete treba da nauči – da prihvata emocije i kontroliše svoju reakciju na njih. Fraza „ne udaraj brata“, ili „ne vređaj sestru“ bez objašnjenja nije dovoljna. Nijedno dete neće odgovoriti: „Pa neću!"
Pokušajte da kažete svojoj deci da ne bi trebalo da potiskuju emocije, ali pogrešno je usmeravati ih da nanose fizički bol voljenim osobama.
Ne zanemarujte gluposti
Ne umanjujte probleme svog deteta. Možda za njega to nije glupost, čak i ako je u pitanju izgubljena igračka. Pokazujući nezainteresovanost za dete, možete izgubiti njegovo poverenje, onda vam neće doći po savet ili pomoć ni kad je zaista ozbiljno.
„Daj da ti pomognem“
Sposobnost deteta da odredi kada mu je potrebna pomoć i kada se može samostalno nositi jedna je od najvažnijih veština koju moramo da steknemo u ranoj dobi. Mnogi roditelji su ispred potreba svoje dece, na primer, pomažu im u obavljanju domaćih zadataka, što bi i sami mogli da urade. U odrasloj dobi takvi ljudi teško mogu da se nađu novi posao, plaše se neuspeha.
„Ne diraj – polomićeš!“
Ako neprestano ponavljate takve izraze, to će dovesti do činjenice da dete postaje suzdržano i nesigurno. Nakon takvih naredbi, velika je verovatnoća da će dete nešto baciti ili pokvariti, jer ste ga prethodno konfigurisali za takav ishod. U odraslom dobu ova osoba se može plašiti gradnje karijere – biće sigurna da neće uspeti, što znači da ne vredi započeti. Ako se plašite da bi dete moglo da pokvari ili upropasti neku vrednu stvar, bolje recite: „Budi oprezan sa tim. Bojim se da se to ne slomi“.
„Kako si pametan!“
Ova fraza se na prvi pogled čini dobrim načinom hvale deteta, ali može ga uveriti da za uspeh nije potrebno ulagati napore, jer ima poseban talent ili prirodnu inteligenciju. Bolje je podsticati rad i napore dece, a ne njihov kvalitet. Na primer: „Uporno ste radili na ovom projektu“, „Verovao sam da ćete uspeti, jer ste uložili toliko vremena i truda na zadatku“.
„Mama ne plače, sve je u redu“
Pokušavajući da zaštite svoje dete od briga, neki roditelji stavljaju masku sreće pred njima i pretvaraju se da je sve u redu kada su i sami preplavljeni emocijama. Međutim, deca vrlo suptilno osećaju laž i to ih plaši. Ako potisnete negativne emocije i oponašate pozitivne, to će pogoršati ne samo vaše zdravlje, već i odnos sa detetom. Ne morate mu govoriti o svemu što se dogodilo, ali važno je da deci na primeru pokažete da se ne treba stideti sopstvenih osećaja.
