„Verovatno da je problem u statistici, jer je razlika od 20.000 vrlo velika. Možda je problem i broj ljudi koji živi van Crne Gore, a koji imaju crnogorski pasoš tamo gde mogu imati po dve takve putne isprave. Tu mislim na crnogorsku dijasporu, ljude koji nisu prijavljeni u matičnoj državi, već u onoj u kojoj žive, rade i plaćaju porez“, kaže za „Novosti“ profesor sociologije Srđan Vukadinović.
Vukadinović dodaje da problem može biti i u popisu stanovništva, jer je prema statističkim podacima u Crnoj Gori više građana nego domaćinstava.
„Ako je u Crnoj Gori 620.000 ljudi, a 640.000 putnih isprava, koliko je onda građana koji nemaju pasoše? Tvrdim da je takvih stotinu hiljada. Država je dala državljanstvo za oko 500 zaslužnih ljudi i to nije veliki broj, ali među njima su neki kriminalci koji su pod poternicama svojih zemalja“, kaže Vukadinović.
Od 199 rangiranih zemalja, Crna Gora i njen pasoš se po individualnom indeksu nalazi na 85. mestu i to desetak stepenica ispod države Srbije.
Kako se navodi, čak su i neke zemlje Latinske Amerike, poput Kolumbije ili Venecuele, bolje rangirane od Crne Gore.
Na osnovu investiranja u Crnu Goru, predviđeno je da do dve hiljade stranih državljana u naredne tri godine steknu crnogorsko državljanstvo ako ispune određene kriterijume u smislu minimalne investicije od 100.000 do 450.000 evra, zavisno od regiona i da nisu pravosnažno osuđivani.
Međutim, u izveštaju Evropske komisije o rizicima programa za državljanstvo i prebivalište stranim investitorima u EU, upozorili su da će Komisija pratiti šeme za investitore u državama-kandidatima i potencijalnim kandidatima, u sklopu procesa o pristupanju Uniji.
O broju privilegovanih koji su dobili crnogorski pasoš, nezvanično se pominje brojka od oko 500, a među, najvećim delom, uspešnim ljudima nalaze se i oni koji novim državljanstvom pokušavaju da izbegnu suđenja u matičnim zemljama, poput bivšeg premijera Tajlanda Taksina Šinavatre.
