„Danas smo svedoci jedinstvene situacije u novijoj istoriji Rusije — pokušavaju da nas sustignu. Nijedna zemlja trenutno nema hiperzvučno oružje, a da ne govorimo o hiperzvučnom oružju interkontinentalnog dometa. Rad na kvalitetu ruskog naoružanja nije igra šaha — u kojoj je moguć i nerešen ishod — Rusija je dužna da u tom polju bude najbolja“, poručio je ruski predsednik.
Prema rečima zamenika predsednika Komiteta Državne dume Rusije za odbranu Jurija Švitkina, poruku Putina treba shvatiti i kao potvrdu da Rusija planira i ubuduće da nastavi da sprovodi politiku opremanja vojske najsavremenijim tipovima naoružanja, što i jeste prirodna reakcija na pretnje sa Zapada, a dobar primer toga su najavljeni vojni manevri NATO-a prema scenariju uvežbavanja napada na Rusiju.
„Kritika Zapada bi Rusiju najmanje trebalo da interesuje, glavni fokus treba da bude upravo na ruskom narodu, kao i na narodima njenih saveznika. Agresivna politika i retorika zemalja Zapada primoravaju Rusiju da još jednom razmisli o odbrambenoj sposobnosti svoje vojske“, ističe on.
Švitkin navodi i da treba uzeti u obzir činjenicu da je vojni budžet SAD čak 15 puta veći od ruskog, samim tim bi tu kritiku trebali da upute sami sebi, a ne Rusiji, koja isključivo preduzima recipročne mere po pitanju jačanja sopstvene odbrambene sposobnosti.
Poruka usijanim glavama: Rusija se ne upušta u trku u naoružanju
Sa druge strane, vojni stručnjak Viktor Baranec kaže da Putinovu poruku — da ruska vojska teži da u svom arsenalu ima najbolju borbenu tehniku koja postoji na svetu, ne treba shvatiti kao poruku da se Rusija upustila u trku u naoružanju, pogotovo ako se u obzir uzme činjenica da je njen vojni budžet svake godine sve manji.
„Ako pogledamo vojni budžet Rusije — on se iz godine u godinu samo smanjivao“, konstatuje Baranec. Ako je američki prešao cifru od 720 milijardi, ruski je i dalje negde između 60 i 70 milijardi dolara. Rusija se vodi principom — za manje pare stvoriti najbolje na svetu oružje.
„Pored toga postoji državni program modernizacije vojske, a budžet za to je unapred raspoređen za mnogo godina unapred. Ako je danas udeo najsavremenijeg naoružanja u ruskoj vojsci na nivou od 68 odsto, ovim tempom će Rusija do 2027. godine imati čak 95 odsto najmodernijeg i najnovijeg naoružanja u arsenalu“, konstatuje Baranec.
Bez savremenog oružja nema govora o ozbiljnoj vojnoj sili
Baranec takođe navodi i da se Rusija ne naoružava zato što to želi ili zato što nema na šta drugo da troši pare, već da to radi taman toliko koliko je neophodno da bi bila u stanju da parira svim potencijalnim pretnjama.
„U svetu postoji nekoliko desetina armija koje u svom arsenalu imaju savremeno naoružanje, a većina tih zemalja su članice NATO-a. Ne treba ni govoriti da je upravo NATO trenutno najveći protivnik Rusije, ako ne i neprijatelj. Svedoci smo kakvo naoružanje NATO dovlači do ruskih granica, pored toga, svedoci smo i kakvo naoružanje razvijaju zapadne zemlje, a pre svega Amerika, Velika Britanija, Nemačka i Francuska. Ako Rusija ne bude obraćala pažnju na to, ona će zaostati u vojnom smislu, a samim tim će i nivo pretnje od strane NATO-a postati poguban za nju“, upozorava on.
Baranec dodaje i da bez modernog naoružanja o ruskoj vojsci kao značajnoj svetskoj sili ne vredi ni govoriti.
„Sve najbolje što ruska odbrambena industrija stvara usmereno je ka tome da Rusija dobije najbolje oružje na svetu, što se i potvrđuje na primeru hiperzvučnog oružja, za kojim Zapad, a pre svega Amerika, zaostaju čak 10 do 15 godina“, zaključuje Baranec.
Među hiperzvučnim oružjem koje počinju da dobijaju Raketne strateške snage ruski predsednik je na kolegijumu Ministarstva odbrane održanom u utorak naveo raketne komplekse „Avangard“, kao i komplekse „Kinžal“, „Peresvet“, a kako je dodao, u toku su planski radovi na raketama „Sarmat“, „Cirkon“ i „Burevesnik“.