U dokumentu stoji da su te zemlje pouzdani partneri i saveznici Amerike, koje se zalažu za bezbednost i stabilnost cele Evrope, a ujedno su i stava da je upravo Vašington najveći garant zaštite od „ruske pretnje i pritisaka Moskve“.
Pored toga, Kongres podseća da je Amerika u nekoliko navrata već pružala finansijsku pomoć kada je reč o kupovini naoružanja — počev od 2014. godine u okviru dva programa baltičke zemlje su potrošile skoro 800 miliona dolara za kupovinu odbrambenih sredstava, dok su od 2015. godine potrošile dodatnih 150 miliona za jačanje odbrane od hibridnih i sajber-pretnji.
Ne treba zanemariti ni činjenicu da su te zemlje u više navrata same insistirale na širenju vojne saradnje sa SAD, što se moglo videti i iz nedavnih izjava ministara spoljnih poslova i odbrane Estonije i Litvanije, da je, kako su naveli — „dugoročno prisustvo američkih oružanih snaga u njihovim zemljama više nego dobrodošlo“.
„Strpljivo radimo na širenju dugoročnog vojnog prisustva SAD u Litvaniji i u celom regionu. Prisustvo američkih snaga predstavlja snažan faktor obuzdavanja, pre svega Rusije, i doprinosi naporima NATO-a u celokupnom regionu Baltika“, naveo je ministar odbrane Litvanije Rajmundas Karoblis.
Naoružavanje Baltika — obuzdavanje Rusije
Prema rečima analitičara, nakon raspada Sovjetskog saveza, te tri republike ostale su, takoreći, na periferiji, i jedine pare od Zapada mogu da dobiju na konto antiruske retorike, što Amerika u velikoj meri pozdravlja i finansijski podržava.
Pored toga, stručnjaci su mišljenja da vojna pomoć Zapada predstavlja element obuzdavanja Rusije, budući da na taj način primoravaju Moskvu da uđe u trku u naoružanju, dok je o bilo kakvom većem konfliktu koji bi mogao da bukne između Rusije i zemalja Baltika praktično besmisleno govoriti.
Vojni stručnjak Oleg Morozov tvrdi da je sva ta navodna pretnja od strane Rusije jedan običan mit koji plasiraju te tri zemlje, ali da je još veći mit to da bi Amerika i NATO stale iza tih zemalja i zaratile sa Rusijom.
„Nikom ni na kraj pameti nije da zarati sa Rusijom i da dovede u pitanje mogućnost da postane meta ruskog nuklearnog naoružanja zbog tih zemalja“, dodaje on.
U pitanju je, dakle, prema njegovim rečima, čisto „jurenje komercijalnih interesa“ — Amerikanci tim zemljama prodaju svoju vojnu produkciju, a u isti mah dobijaju i vojno obuzdavanje Rusije.
Američke baze su više nego isplative
Sa druge strane, vojni stručnjak Ivan Konovalov tvrdi da baltičke zemlje i SAD sarađuju na obostranu korist. Kako obrazlaže, pored toga što te zemlje od Amerike kupuju oružje, vladama baltičkih zemalja je krajnje isplativo da se na njihovim teritorijama nalazi infrastruktura NATO-a i američke vojske, s obzirom da to donosi izuzetno lepe sume novca u budžet.
„Upravo iz tog razloga sve tri zemlje Baltika pokušavaju da u što većoj meri ocrne Rusiju, kako bi na njihovim teritorijama bilo još više vojske i baza“, navodi on.
Istovremeno, Konovalov konstatuje i da je Amerikancima izuzetno isplativo da koriste baltičke zemlje kao instrument za podgrevanje konfliktnih situacija sa Rusijom, kao što je to slučaj i sa Ukrajinom.
Kada je reč o Rusiji, sagovornik Sputnjika smatra da je naoružavanje Baltika za nju izuzetno osetljivo pitanje, jer se radi o zemljama koje se sa njom graniče, te se sa velikom pažnjom prate sve aktivnosti po pitanju širenja vojne infrastrukture, kako NATO-a, tako i same Amerike.
„Upravo iz tog razloga je Rusija i prinuđena da razvija svoju vojnu infrastrukturu na zapadnim granicama zemlje“, zaključuje Konovalov.
