Konstantin Kosačov, šef komiteta Saveta federacije za međunarodne odnose, u četvrtak je, posle sastanka sa predstavnicima Doma lordova, izjavio da je napravljen nacrt za uzajamnu saradnju i da će posle formiranja komiteta za međunarodne odnose uputiti pismo svom britanskom kolegi sa ovim predlogom.
Ruski oligarsi optuženi i za „bregzit”
Nikolaj Topornin, vanredni profesor na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose, smatra da je dobro to što se uspostavljaju kontakti između Saveta federacije i Doma lordova, ali da ne treba pridavati veliki značaj međuparlamentarnoj saradnji na ovoj etapi.
„Kompetencije Doma lordova su manje nego kompetencije Doma komune. Upravo Donji dom britanskog Parlamenta formira Vladu, donosi osnovne zakone i razrađuje dogovore sa trećim stranama“, rekao je Topornin.
Šefica Centra za britanske studije Ruske akademije nauka Jelena Ananjeva objašnjava da, kada je reč o budućem odnosu Velike Britanije prema Rusiji, treba imati u vidu stavove Laburističke i Konzervativne partije.
„Tokom izborne kampanje i laburisti i konzervativci su optuživali jedni druge da imaju veze sa Rusijom. Laburisti su tvrdili da ruski oligarsi pune partijsku kasu torijevaca, a ovi su tvrdili isto to za laburiste, kao i da je Moskva uticala na rezultate referenduma o ’bregzitu‘“, rekla je Ananjeva.
Prvo izlazak iz EU, pa tek onda Rusija
Ona dodaje da su se do 2014. godine trgovinsko-ekonomski odnosi postepeno razvijali i da nije bilo oštrih negativnih promena u političkim odnosima. Međutim, u trenutnim okolnostima teško je predvideti kakve će odnose Britanija graditi sa Rusijom, jer će London nakon izlaska iz EU težiti da vodi nezavisnu i samostalnu spoljnu politiku prema Rusiji.
„Kako je na izborima pobedila Konzervativna partija, Boris Džonson će verovatno do 31. januara nastojati da reši sva pitanja u vezi sa izlaskom Velike Britanije iz EU“, smatra Topornin.
Tek nakon završetka procedure oko „bregzita“ može se očekivati da London razmotri promenu spoljnopolitičkog kursa koja je do sada bila u skladu sa evropskom perspektivom.
Ipak, eksperti su skeptični kada je reč o poboljšanju odnosa između Velike Britanije i Rusije, bez obzira na sve inicijative, i to zbog unutrašnjih i spoljnih faktora.
S jedne strane treba uzeti u obzir unutrašnje faktore, odnosno činjenicu da su poslednjih godina unutar Velike Britanije formirane predrasude da Rusija ubija bivše špijune i da se meša u izbore. Ove predrasude podržavaju masovni mediji, a posledica je da je u potpunosti formirana negativna slika o Rusiji.
„Kako bi se promenili odnosi sa Rusijom, treba prvo promeniti negativnu sliku, i neophodno je čuti dobronamerne tonove od strane zvaničnika iz Londona“, naglašava Topornin.
Odnos između Londona i Moskve zavisi od SAD
Sa druge strane, odnosi na liniji London-Moskva zavise i od spoljnih faktora, a pre svega SAD.
Ananjeva je uverena da će se London ponašati prema Rusiji u skladu sa odnosima koje Vašington uspostavi sa Moskvom. Kako će to izgledati, zavisi od izbora u Americi, ali i od britanske Vlade.
„London neće u potpunosti pratiti spoljnopolitički pravac Vašingtona ni kada je reč o Rusiji, a ni o drugim međunarodnim pitanjima“, uveren je Topornin.
Tramp i Džonson nemaju baš bliske odnose, a i stavove američkog predsednika ne podržava ceo britanski establišment. Osim toga, ekspert je uveren da se London neće tako lako odreći svoje samostalnosti u spoljnoj politici, a ni novca ruskih oligarha, naročito ako uzmemo u obzir da je Velika Britanija stara demokratija, koja je nekada bila velika imperija i da se neće odreći tradicije, čak i da dođe do razvijanja izuzetno bliskih odnosa sa Amerikom.
London će ipak dati prednost Vašingtonu
„Posle izlaska Velike Britanije iz EU, moguće je da će doći do produbljivanja odnosa sa Vašingtonom, jer je Donald Tramp već izjavio da pozdravlja pobedu Borisa Džonsona i ’bregzit‘, i da je spreman da predloži Velikoj Britaniji odličan trgovinski sporazum, odnosno stvaranje zone slobodne trgovine“, rekao je ekspert.
On dodaje da će London verovatno iskoristiti ovaj predlog i mogućnost da bez ikakvih prepreka izađe na američko tržište, što će i britanski biznismeni podržati.
Ipak, kako su velike šanse da Tramp pobedi na sledećim izborima, mnogo veće od bilo kog demokratskog kandidata, treba biti oprezan, jer London ima prilično nedefinisane stavove prema njemu, a tu treba dodati i britansku štampu koja dosta kritikuje američkog predsednika. Iako će London uzimati u obzir stavove SAD, teško da će postati američki vazal.
Kada bude stvorena nova vlada i kada se završi „bregzit“, London će imati više vremena da se posveti odnosima sa Rusijom. Svaki kontakt na visokom nivou je pozitivan signal, ali čak i da dođe do poboljšanja odnosa, to će se izuzetno sporo odvijati.
