Mnoge velike kompanije danas doniraju iz humanosti i društvene odgovornosti, ali retko koje su nastale iz humanih ideja.
„Pametna rukavica“ za slepe je dobar primer tehnologije iskorišćene u humane svrhe, a koja može da napravi profitabilan i održiv biznis. O temi humanih inovacija i državnim institucijama za podršku kompanijama u emisiji „Tehnogram“ govore Vladimir Vojvodić, menadžer projekta Fond za inovacionu delatnost i Nikola Krstić, kreator „pametne rukavice“ koja će promeniti život slepim i slabovidim osobama širom sveta.
Pametna rukavica omogućava slepima normalno funkcionisanje
Kako se orijentisati u prostoru, izbrojati novac za kusur, prepoznati boje, samo su neke od situacija koje slepi ljudi ne mogu da obave bez pomoći drugih. Slepim osobama je od velikog značaja za normalno funkcionisanje potpuna ili delimična samostalnost u izvršavanju osnovnih životnih potreba. Teško je biti svestan značaja naših čula, jer ih svakodnevno koristimo i praktično ne razmišljamo kakav kvalitet života nam ona pružaju. Upravo zato, ekipa koja je izumela „rukavicu za slepe“, ima i saradnika koji je slabovid i koji pomaže u daljem razvoju ovog izuma. Kako bi nadoknadili nedostatak vida, slepi ljudi razvijaju druga čula da bi povećali njihovu senzitivnost.
Iz Srbije na strano tržište uz pomoć Fonda za inovacionu delatnost
Fond za inovacionu delatnost je državna institucija koja podstiče svojim programima kompanije sa velikim potencijalom za uspeh. Usko definisana ciljna grupa korisnika omogućava jasno definisan pravac partnera i prodajnu strategiju. U nekim zemljama slepi imaju potpuno pokrivene troškove za opremu koja im je potrebna za život, dok negde društveno odgovorne kompanije finansiraju njihove potrebe. Novčana pomoć za ulaganje u proizvodnju i distribuciju na domaće i strano tržište predstavlja ključ uspeha za svaku kompaniju. Izbor projekta koji će se finansirati prolazi stručnu procenu komisije, koja ima i članove iz inostranstva.
Humano lice razvoja tehnologije i biznisa
Inovacije mogu biti zasnovane i na plemenitim ciljevima. Tehnologija i biznis ne moraju uvek da se percipiraju kao okrutni deo „zlog kapitalizma“, čiji je jedini cilj profit. Naprotiv, osnovni motiv za razvoj specifične tehnologije može biti želja da se pomogne bolesnim ili hendikepiranim ljudima. Na taj način im brojne samostalne funkcije, o kojima nisu mogli ni da sanjaju, postaju dostupne u svakodnevnom životu. Tehnologija može biti sjajan sluga svima nama, ali ukoliko joj se dozvoli i veoma loš gospodar.
