Samo nekoliko dana uoči glasanja o impičmentu, Senat američkog Kongresa odobrio je velikom većinom predlog budžeta za odbranu od rekordnih 738 milijardi dolara koji pokriva širok spektar izdataka, od finansiranja plata, do proizvodnje i modernizacije brodova i aviona. Ove godine budžetom je pokriveno i stvaranje Kosmičkih snaga, što je vojni prioritet predsednika Donalda Trampa.
„Interesantno je da je Tramp američki predsednik koji enormno povećava vojni budžet, a zapravo je čovek koji hoće da se povuče iz svih beskrajnih ratova — od Avganistana do Iraka i Sirije. Ono što je jako važno jeste da nije započeo nijedan novi sukob“, rekao je Adamović u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“.
Kina najveći neprijatelj SAD
Sa druge strane, navodi naš sagovornik, obistinila se Trampova projekcija u koju mnogi nisu verovali — da će budući svet biti policentričan. Naš sagovornik dodaje da sada više ni Trampovi neprijatelji ne dovode u pitanje njegovu procenu da će protivnik SAD u 21. veku biti Kina.
„Ima u toj dubokoj državi samoubilačka tendencija da oni to ne vide baš najbolje, jer su, između ostalog, i oni mnogo doprineli tom kineskom razvoju vodeći naopaku i suludu ekonomsku politiku koja je podrazumevala deindustrijalizaciju Amerike. Taj deo političke elite, čije je drugo ime rusofobija, mora da bude zaustavljen, jer je to najbolji način da izbegnemo ratove. Međutim, i u takvim delovima američke elite se sve više uviđa da Rusija nije taj neprijatelj, već da je to zapravo Kina“, naglasio je Saša Adamović.
Sirijska nafta puni američki budžet
Ipak, da SAD ne misle samo na Kinu već i na druge delove sveta, pogotovo one koji im donose priliv u državnu kasu, dokazuje i primer Sirije. Naime, SAD i Turska su u oktobru sklopile dogovor da Turska prekine vojnu operaciju u Siriji da bi dozvolila kurdskim Odredima narodne samoodbrane da izađu u bezbednu zonu, ali je predsednik Redžep Tajip Erdogan optužio SAD da nisu potpuno ispunile svoje obaveze.
Nakon početka turske operacije „Izvor mira“, Amerikanci su povukli svoje vojnike iz 16 baza i kontrolnih punktova u Siriji, ali su se posle samo dva meseca vratili u šest baza i trenutno se učvršćuju na severoistoku Sirije oko granice sa Turskom i Irakom kao i u oblastima naftnih polja.
„Prirodno je da Amerika vodi računa o naftnim poljima, kao što je to radila i Velika Britanija uoči Prvog svetskog rata, a naročito od kada je izmišljen motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Videli smo i kakav je bio odnos Turske za vreme borbi u Siriji i kako se tada naveliko trgovalo naftom. To je stabilan izvor prihoda i teško je odreći ga se, a veoma je zgodno naći dobar povod“, rekao je Adamović.
U svetlu povratka američke vojske u blizini naftnih polja, naš sagovornik kaže da treba da se prisetimo i kako su SAD svrgle iranskog premijera Muhameda Mosadeka, koji je želeo da nacionalizuje izvore nafte i gasa.
