Istraživači navode da će ovo omogućiti da se razjasni kako je nastao naš Univerzum i možda će u budućnosti navesti načine opstanka čovečanstva u uslovima njegovog postepenog hlađenja. Rezultati istraživanja objavljeni su u „European Physical Journal S“.
Stručnjaci smatraju da je trenutno najčešća baza za teorijsko istraživanje u fizici ideja postojanja dodatnih dimenzija, pored već poznatih tri prostorne i vremenske. Pretpostavlja se da je veličina dodatnih dimenzija toliko mala da savremeni uređaji nisu u stanju da ih otkriju.
Naučnici sa NINU MIFI, zajedno sa kolegama sa Kazanskog federalnog univerziteta, istraživali su zašto je naš Univerzum narastao do gigantskih razmera, a dodatni prostori ostali su mikroskopski. Osnova je bila teorija Velikog praska, kao rezultat toga nastao je naš svet i Univerzum počeo da se povećava u veličini.
„Otkrili smo da sve zavisi od početnog oblika dodatnog i glavnog prostora. Analogija: ako, nalazeći se na vrhu planine, dozvolite da dve kuglice klize u dolinu, čak i ako su isprva bile blizu jedna drugoj, na kraju mogu biti na suprotnim stranama nekog planinskog prelaza“, rekao je profesor katedre za fiziku elementarnih čestica NINU MIFI Sergej Rubin.
On dodaje da će posle naučnici proučavati ulogu dodatnih dimenzija u posmatranim fizičkim pojavama i u ranom Univerzumu, kao i da će videti da li su veličina i oblik dodatnih dimenzija isti u različitim oblastima prostora.
Istraživači su primetili da je skup posmatranih fizičkih parametara prilično velik: mase čestica, njihov naboj, broj vrsta čestica i tako dalje. Stoga naučnici veruju da dodatni prostor koji ih opisuje mora imati veoma složen oblik.
Dosledna obnova ovog oblika težak je zadatak, čije će rešenje trajati više desetina godina.
Naučnici su naglasili da je, kao i sva osnovna istraživanja, i ovo delo pokušaj sticanja novih znanja koja će se ubuduće koristiti za očuvanje civilizacije u Univerzumu, koji se postepeno hladi nakon Velikog praska.
