Milovan Drecun, predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju i predsednik Radne grupe za prikupljanje dokaza u rasvetljavanju zločina na Kosovu, kaže za Sputnjik:
„Uskoro ćemo odgovoriti Prištini, pa ćemo videti! Izbacićemo dokumentaciju sa kojom raspolaže naša Radna grupa, pa ćemo onda videti ko zaista raspolaže sa čime. Oni nemaju ništa, jer su najveći broj zločina o kojima govore počinili u stvari — teroristi OVK i to nad Albancima. Pozivam ih da daju tu dokumentaciju!“
Pucanj iz prazne puške — protiv Srba
Ministarstvo spoljnih poslova Kosova iznelo je tvrdnju da su prikupili više od 10.000 novih dokumenata u kojima na „svakoj stranici postoje dokazi za počinjene srpske zločine na Kosovu tokom 1998. i 1999. godine“.
Kosovske vlasti tvrde da su ti papiri bili u rukama administracije Unmika, a da ih je od 2009. godine preuzela misija Evropske unije na Kosovu — Euleks, i da su tek sada „tamo gde im je i mesto“ — u rukama domaćih tužilaca.
Zašto je Priština do sada ćutala da poseduje tu dokumentaciju i može li ona biti upotrebljena protiv Srba ili u kontekstu namere Prištine da „dokaže genocid“ koji je navodno počinila Srbija?
Profesor uporednog prava sa Prištinskog univerziteta dr Dušan Čelić, koji je i predsednik Udruženja ubijenih, kidnapovanih i nestalih Srba sa Kosova i Metohije, veruje da je ovo „pucanj iz prazne puške“ Prištine.
Čelić tvrdi da su ta dokumenta imali Unmik ili Euleks, optužnice protiv Srba bile bi odavno podignute.
„Mislim da je ovde reč o jednoj vrsti neveštog pokušaja pritiska na Specijalni sud za zločine OVK i pokušaja da se napravi neka ravnoteža, veštačka naravno, naspram zločina OVK“, mišljenja je dr Čelić.
Pokušaj pritisaka na Beograd
Povodom najave iz Prištine da će izmeniti svoj krivični zakon koji će omogućiti i suđenja i izricanja kazni u odsustvu, jer mnoge osobe koje su deo krivičnog gonjenja i koje mogu biti odgovorne za ratne zločine više ne žive na Kosovu, već u Srbiji, naš sagovornik kaže:
„Te istrage su mogli da sprovode i ranije. Mislim da je ovde u pitanju zastoj u formiranju vlasti u Prištini i samih pregovora sa Beogradom i mislim da se sve ovo čini kako bi se spremio teren za proleće i nastavka pregovora.“
Ako Albanci i planiraju da im ovo bude neka osnova na kojoj će pokušati da izgrade temelj kako bi dokazali „genocid“ Srba nad Albancima, to im je slab pokušaj, dodaje on.
„Nije moguće da jedna teritorija koja je po Rezoluciji 1244 deo jedne države, u ovom slučaju Srbije, tuži državu Srbiju. Takav slučaj nije zabeležen u uporednom pravu. U tom kontekstu Priština ovo ne može da iskoristi da tuži Srbiju ni za genocid kako najavljuju, niti za potraživanje ratne odštete“, objašnjava dr Čelić.
Drecun pak podseća da je sve što je postojalo protiv Srba u vezi sa ratnim zločinima predato Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju.
Albanci znaju za zločine OVK
„Dakle, oni raspolažu obimnom dokumentacijom o počinjenim zločinima, ali od strane terorističke OVK! I to kriju! Neka tu dokumentaciju predoče javnosti i onda će biti jasno ko je pobio najveći broj Albanaca na Kosovu i Metohiji. To je dakle bila teroristička OVK, a ne srpske snage“, ističe on.
Drecun je takođe uveren i da se namerno dižu tenzije sa ovim navodnim predmetima, jer Albance očekuju optužnice protiv terorista OVK pred Specijalnim sudom. Ovom izmišljenom pričom žele da ostave drugačiji utisak u svojoj javnosti. Prema njegovim rečima, Albancima su na meti pre svega Srbi koji znaju sve o njihovim zločinima iz prve ruke i koji te iste razobličavaju, a žive u Srbiji.
„Oni žele da svojim zakonodavstvom, koje niko u svetu ne priznaje, proganjaju ljude i stavljaju ih na neke lažne optužnice jer govore o zločinima OVK. To je ujedno i pokušaj pritiska da nas spreče da govorimo o zločinima OVK, ali mi ćemo nastaviti sa tim“, naglašava naš sagovornik.
Odlazeći ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli izjavio je da su ti dokumenti sakupljeni iz različitih izvora zakonskim putem, kako bi bili podrška kosovskim tužiocima. Dodao je i da do pre tri-četiri godine Kosovo nije imalo nikakav pristup predmetima ratnih zločina koji su bili u rukama misija EU i UN na Kosovu.
U sukobima na Kosovu ubijeno je preko 13.000 ljudi, a više od 1.600 njih se i dalje vode kao nestali.