„Pre tri ili četiri godine i bivša Avalska ulica je dobila ime po Krasnovu, a sada je podignut ovaj lepi spomenik — lik Krasnova koji gleda upravo u jedno od zdanja koje je projektovao. Velika je zasluga Nikolaja Krasnova za sadašnji izgled Beograda. On je uneo jednu posebno značajnu osobenost svog talenta, svoje umetničke, arhitektonske vizije“, napominje Vukosavljević.
Kako ministar kaže, velika dela ruskog arhitekte uglavnom su poznata, ali sticajem istorijskih okolnosti, rasle su i stasavale generacije koje nisu mnogo znale o delu Krasnova i njegovoj zasluzi za izgled Beograda, koji se menjao posle tragedije u Prvom svetskom ratu.
„Jednostavno, ne samo zahvaljujući Krasnovu, ali u velikoj meri zahvaljujući upravo njemu, Beograd je posle razaranja iz Velikog rata postajao, svojim izgledom i svojom arhitekturom, značajna evropska prestonica. Ruski emigranti koji su došli posle revolucije bili su aktivni u oblasti arhitekture, građevinarstva, glume, baleta, pozorišne umetnosti i mnogih drugi profesija iz prirodnih i društvenih nauka i jednostavno su dali našem društvu dragocene eliksire svog rada, talenta i stručnosti“, zaključio je ministar Vukosavljević.
Sputnjik je svojevremeno objavio opsežnu priču o Nikolaju Krasnovu, ruskom neimaru Srbije, i njegovoj ulozi u modernizaciji srpske prestonice.