Prema ocenama tamošnjih specijalnih službi, ova mera se preduzima jer se smatra da bi upravo Grenland mogao da postane stecište svih tenzija između vodećih svetskih sila na Arktiku, što bi moglo da se odrazi na samu Dansku.
Viktor Baranec, vojni stručnjak i pukovnik u penziji, za Sputnjik kaže da kupovina Grenlanda nije Trampova ideja, već inicijativa koju gura Pentagon, sa ciljem da na taj način osigura američku energetsku budućnost.
Šta Amerika hoće od Grenlanda?
Izražavajući ideju kupovine Grenlanda, Tramp pokušava da se dodvori svojim generalima, koji i dalje stoje iza geopolitičkih planova jačanja položaja Amerike u regionima gde su smeštene glavne zalihe energetskih resursa, navodi Baranec.
„Ne treba podsećati na to da će ovaj vek proteći u svetlu borbe za energetske resurse. Amerikanci jako dobro znaju da se na Arktiku nalazi više od 30 odsto ukupnih svetskih energetskih resursa, ne samo nafte i gasa već i drugih retkih metala koji su neophodni za razvoj vojne industrije“, ističe ruski stručnjak.
Međutim, pored avijacionih i radiolokacionih objekata, Americi je potrebno da u tom regionu ima i vojno prisustvo kako bi bila spremna da izuzetno brzo prebaci snage u regione borbenih dejstava u slučaju da izbije rat na Arktiku. Upravo je zato Americi i potreban Grenland, dodaje Baranec ― kako bi ga pretvorila u arktičko uporište zarad bolje kontrole severnih teritorija.
Podsećanja radi, na Grenlandu se već nalazi jedna avijaciona baza SAD, koja datira još iz perioda Hladnog rata, kada su Amerikanci zaključili sporazum sa Danskom koji je omogućavao Vašingtonu da u tom području izgradi čak 33 vojne baze i radarske stanice koje bi se koristile za otkrivanje sovjetskih bombardera u slučaju da se pojave u oblasti Arktika. Realizovana je samo jedna.
Kakvu ulogu igra Rusija?
Danska nije reagovala samo na „pretnje“ koje dolaze sa Zapada, već i one sa Istoka, a ministar odbrane Klaus Jort Frederiksen rekao je da je spreman da rasporedi lovce na Grenlandu ako avioni, koje Rusija planira da pošalje na ostrvo arhipelaga Zemlja Franje Josifa, naruše vazdušni prostor ostrva.
O tome da Danska nije usamljena u pokušajima da skrene pažnju javnosti na navodnu agresivnu politiku Rusije koja se tiče Arktika nedavno je govorio i specijalni izaslanik za međunarodnu saradnju na Arktiku pri ruskom Ministarstvu spoljnih poslova Nikolaj Korčunov.
On je pored Danske optužio i Ameriku da pod maskom suprotstavljanja veštački naduvanim ruskim, ali i kineskim pretnjama pokušava da osigura vojnu superiornost s ciljem uspostavljanja kontrole nad resursima i transportnim putevima u Arktičkom regionu.
Viktor Baranec je nešto oštrijeg stava, te je konstatovao da Rusija nikoga neće pitati gde sme, a gde ne sme da razmešta svoja oružja kada je reč o njenoj suverenoj teritoriji, pa neće obraćati pažnju na kritike Danske, koja svojim izjavama pokazuje da igra ulogu „patuljastog slepog pratioca američke politike“.
Ceo svet je priznao da postoji arktička oblast koja je suvereni deo ruske teritorije, a koja uključuje i Zemlju Franje Josifa, kao i akvatoriju kuda prolazi Severni morski put, pa Rusija na njoj ima puno pravo da razmešta kakvo naoružanje želi, sa ciljem zaštite sopstvene teritorije, zaključuje Baranec.
Grenland ― ostrvo leda koji se topi
Treba napomenuti da je Grenland samoupravna autonomna teritorija pod suverenitetom Danskog kraljevstva. Iako je geografski i etnički gledano Grenland arktička nacija i deo je Severne Amerike, politički i istorijski je više vezan za Evropu, pogotovu ako se uzme u obzir da 30 odsto BDP-a dolazi od danske vlade, što povećava životni standard građana.
Trenutno na njemu živi blizu 55.000 ljudi, a razlog zbog kog tako malo ljudi živi na ostrvu jeste što je više od 80 odsto teritorije ostrva prekriveno ledom. Međutim, taj led se topi i to brzinom od oko 250 miliona tona leda godišnje, a kad se on konačno istopi, previđa se da će Grenland praktično postati „nastavak“ kanadskog arhipelaga sa brojnim ostrvima i fjordovima, što će otvoriti vrata za život većeg broja stanovništva, ali i za eksploataciju energenata koji se tamo nalaze.
