Iznoseći ekspoze pred poslanicima Predstavničkog doma parlamenta BiH, Tegeltija je izrazio punu privrženost načelima i vrednostima na kojima počivaju savremene demokratije sveta i naglasio da će biti pravilo ponašanja novog Saveta ministara.
On je naveo da je svestan svih obaveza koje očekuju Savet ministara i njega kao predsedavajućeg, kao i težine zadatka koju nosi ova funkcija i velikih očekivanja od građana koji žele sigurnu budućnost u BiH za sebe i svoje porodice.
„BiH već više od godinu dana nakon izbora nije uspela da formira vlast na nivou BiH, i to nam je svima zajedno obaveza da u narednom periodu radimo maksimalno predano, kako bismo pokušali da nadoknadimo i vreme koje je propušteno u prethodnih godinu dana. S tim u vezi, opredeljen sam u potpunosti da Savet ministara doprinese ubrzanju reformskih procesa, kako bi BiH mogla početi pregovore o pridruživanju EU“, rekao je Tegeltija.
Pojasnio je da dokument koji danas predstavlja nije detaljan program rada Saveta ministara za mandatni period, već osnovne smernice za rad, jer je plan rada moguće sačiniti tek nakon završetka procesa izbora Saveta ministara i najavio da će nakon izbora svih ministara u Savetu ministara biti pripremljen i objavljen detaljan plan rada za mandatni period.
„Imajući u vidu spor proces formiranja vlasti, mi nemamo pravo na stotinu dana koje su imale sve novoizabrane vlasti u BiH. Zbog toga moramo odmah nakon formiranja Saveta ministara odblokirati procese u Savetu ministara i Parlamentarnoj skupštini BiH, usvojiti Budžet za 2020. godinu i sredstva za investicije staviti na raspolaganje entitetima“, istakao je on.
Tegeltija je naveo da su ključne reformske oblasti koje će biti u fokusu Saveta ministara usko vezane sa prioritetima u Zajedničkim socio-ekonomskim reformama za 2019―2022. godinu, koje su već usvojile vlade Republike Srpske i Federacije BiH.
Podnoseći ekspoze, rekao je da će se te reforme naći na dnevnom redu prve sednice Saveta ministara.
Tegeltija je, između ostalog, govorio i o migrantskoj krizi, poručivši da je tu neophodna koordinacija svih nivoa vlasti.
Rekao je da je povećan priliv migranata u BiH u prošloj i ovoj godini otkrio brojne nedostatke i nepostojanje koordinacije između različitih nivoa vlasti.
„Migrantska kriza već duže vremena predstavlja veliki socijalni problem, a pre svega i bezbednosni. Međutim, vlast u prethodnom periodu nije imala adekvatan odgovor na ovaj rastući problem. Kroz reagovanje na povećane migracijske tokove, vlast u BiH pokazala je značajne institucionalne i koordinacijske slabosti, a migraciona politika spada u isključivu nadležnost nivoa BiH. Mehanizmi odgovora na krizu koji se odnose na kontrolu granica su slabi i zahtevaju značajna poboljšanja“, ukazao je Tegeltija.
Podnoseći ekspoze on je ocenio da Ministarstvo bezbednosti, nažalost, nije uspelo da obezbedi delotvornu koordinaciju i adekvatan nadzor granica, identifikaciju i registraciju migranata.
Prema njegovim rečima, ovo pitanje je pogoršano nepostojanjem odgovarajuće analize rizika, kriminalističkih obaveštajnih podataka i razmene biometrijskih podataka.
„Ipak, s obzirom na veličinu problema, posvetio sam pitanju migrantske krize posebnu pažnju u ovom ekpozeu. Preciznije govoreći, zatvaranje migrantske rute preko centralne Srbije prema Mađarskoj i istočnoj Hrvatskoj krajem 2017. godine dovelo je do otvaranja ruta prema BiH. Do tada su u BiH registrovani samo sporadični slučajevi ilegalnog prelaska granice. Ovaj problem je eskalirao u 2018. i 2019. godini, tokom kojih je od Službe za poslove sa strancima BiH registrovano više od 25.000 ilegalnih migranata na godišnjem nivou. O veličini problema govori i podatak da je samo u 2015. godini u Srbiji registrovan prelazak oko 750.000 migranata“ - naveo je Tegeltija.
On je naglasio da je ključni problem što migranti, koji gotovo nesmetano dolaze u BiH, ne poseduju lična dokumenta kako bi se mogao utvrditi njihov identitet.
„To su uglavnom muškarci, starosti do 35 godina, koji na teritoriju BiH ulaze ilegalno, kršeći međunarodne i domaće propise. Shodno navedenom, postoji opravdana bojazan da je reč o bezbednosno interesantnim licima, koja se mogu dovesti u vezu sa terorističkim organizacijama i učešćem na stranim ratištima. Većina ovih osoba u BiH ulazi iz Srbije, dok manji deo stiže iz Crne Gore. U oba slučaja za ulaske u BiH se koriste različiti lokaliteti u pograničnom pojasu koji ne spadaju u službene granične prelaze“, istakao je Tegeltija.
On je ocenio da nijedan organ niti država ne može samostalno rešiti ovaj bezbednosni problem, te da je potrebno delovati zajedno i tražiti regionalno rešenje.
