Prema rečima gosta emisije „Sputnjik intervju“, dugogodišnjeg dopisnika iz Kine, okosnica dešavanja u Hongkongu leži u činjenici da je Amerika percipirala Kinu kao svog glavnog rivala i pretnju. Po svoj prilici, primećuje Denda, jedan potez Pekinga posebno je zasmetao Vašingtonu.
„U februaru ove godine kineska vlada je izašla sa planom razvoja Velikog zaliva koji obuhvata devet gradova u najjužnijoj kineskoj provinciji Guangdong, koja se naslanja na Hongkong. Taj plan je usledio neposredno nakon prošlogodišnjeg otvaranja najdužeg mosta koji je izgrađen preko mora, Hongkong—Makao. Taj infrastrukturni projekat ima za cilj da objedini nekoliko važnih gradova u delti Biserne reke, gde je skoncentrisan veliki deo najboljih tehnoloških parkova, tu leži centar tehnologije i tehnoloških inovacija u Kini“, objašnjava Denda.
Kineska Silicijumska dolina pandan „dragulju“ Amerike
Taj deo zemlje, napominje naš sagovornik, u ukupnom BDP-u Kine doprinosi sa oko 14 odsto.
„To je ogroman doprinos, veći od bruto nacionalnog dohotka Španije ili Austrije. Takođe, taj deo Kine ima 70 miliona stanovnika i on je trebalo da bude izgrađen tako da bude nešto slično onome što je Silicijumska dolina u SAD. Dakle, da bude rival Silicijumskoj dolini“, kaže Denda.
On podseća da su protesti u Hongkongu počeli neposredno nakon što je kineska vlada izašla sa ovim planom.
„To vrlo verovatno ima uzročnu vezu, jer ako bi ovaj projekat bio realizovan, a biće sigurno, to bi značilo da Kina uveliko preuzima primat i u onome što je danas dragulj Amerike — Silicijumska dolina. I tu je osnovni problem — trebalo je, dakle, sprečiti dalje integrisanje Hongkonga u maticu. Naime, povezivanje ovih gradova predstavljalo bi dalje uvođenje Hongkonga u ekonomske projekte i razvoj Kine. To je neko želeo da spreči, a ne treba mnogo pameti da bi se znalo ko je taj neko“, kategoričan je Denda.
Vešti zapadni stratezi
Hiljade aktivista i pristalica samostalnosti u Hongkongu zdušno je, na skupu nazvanom „Dan zahvalnosti“, u centru grada pozdravilo odluku SAD da donese zakon kojim je data podrška „demokratiji i ljudskim pravima“ na tom delu kineske teritorije. Ovaj potez američkog Kongresa, kao i činjenica da je ovaj zakon potpisao predsednik Donald Tramp, dao je vetar u leđa pristalicama samostalnosti u Hongkongu, kaže Milorad Denda.
On dešavanja u toj autonomnoj kineskoj provinciji vidi kao vrlo smišljenu i dobro organizovanu i finansiranu akciju spolja. Pritom, napominje, u Hongkongu vladaju ekonomski zakoni koje je proizveo neoliberalni zapadni svet, a ne kineski zakoni.
„Ovde je reč o strateški planiranoj akciji da se u Hongkongu, za nezadovoljstvo koje je proizveo neoliberalni koncept, optuži Kina. Dakle, umesto da se optuži sistem koji tamo vlada, a koji pokazuje znake nemoći na mnogim tačkama u svetu, vešti stratezi su smisli da se nezadovoljstvo tih mladih ljudi usmeri ka Kini kao navodnom izvoru problema. To, naravno, ne odgovara istini, ali vidimo da se isti takav scenario danas koristi i u Americi — da se za probleme Amerike optužuje Kina, jer im je oduzela ’ručak‘ koji je trebalo da pojedu“, ocenjuje Denda.
Izlaz za Hongkong nije u samostalnosti
Kako kaže, to su vrlo naivna uverenja, ali kao što se može videti, mogu da proizvedu nezadovoljstvo i da zavedu ljude, naročito mlade. Tim pre što neki autori ocenjuju da je u Hongkongu američki „narativ“ odneo prevagu nad kineskim. Ipak, jedno je neminovno:
„Izlaz Honkgonga iz problema koji evidentno tamo postoje ne može biti u onome što zagovaraju ovi koji su, možda i naivno, uvedeni u celu priču. Izlaz može biti samo u dubljoj integraciji sa njegovom maticom — Kinom“, zaključuje Denda.
