Predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga i bivši ambasador Milisav Paić smatra da Makronov stav dele gotovo svi u Alijansi i naglašava da je taj savez od moždane smrti „spasla” agresija na SR Jugoslaviju 1999. godine.
„Kritike na račun NATO-a upućuje i Donald Tramp, koji kaže da je to zastarela institucija, ali u smislu pritiska na njene članice da treba da izdvajaju dva odsto BDP-a za njeno funkcionisanje. Sa druge strane, jedna od najvažnijih zemalja istočnog krila Alijanse — Turska potpuno je iskliznula iz kontrole kada je počela da vodi svoju politiku kupovinom S-400 što uvodi NATO u ozbiljne probleme i podele“, rekao je Paić.
Neće NATO brzo nestati
Nestajanje Alijanse sa političke i vojne scene prema rečima prof. dr Ilije Kajteza sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost neće ići tako brzo, kao što se ni propadanje unipolarnog sveta ne odvija brzo. On smatra da ćemo u narednim godinama prisustvovati previranju koje može da bude opasnost po male zemlje.
„Tačku na priču o evropskoj vojsci kao mogućoj alternativi Alijanse stavila je nedavno Angela Merkel koja je uoči samita u Londonu rekla da je NATO danas potrebniji nego u doba Hladnog rata. Međutim, smatram da je to samo kupovina mira u transatlantskim i odnosima kod kuće ali su problemi Alijanse i dalje sistematični, sistemski, istorijski, smisaoni, a posebno je važno što NATO dobija izazov sa istoka na koji realno ne može da odgovori. Zbog toga ćemo prisustvovati jednom periodu ’mrcvarenja‘ gde će biti mnogo probnih balona, reči bez osnova, i pravo je pitanje samo koliko su SAD spremne da izdržavaju NATO, tim pre ako dolar prestane da bude sredstvo univerzalnog plaćanja“, naglasio je Kajtez.
Glavna uloga Amerike
Da ta organizacija ima nagomilane probleme saglasan je i prof. dr Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma. On smatra da je NATO od samog početka imao ofanzivni karakter i da će glavnu ulogu u njegovoj sudbini imati Amerika.
„Ne smatram da će Tramp, ako osvoji i drugi predsednički mandat, ići na suštinsku reformu Alijanse — potpuno razbijanje NATO-a značilo bi manje prisustvo SAD u Evropi. Taj savez je danas nešto sasvim drugo u odnosu na pre dve decenije, i to je odraz moći ili nemoći pojedinih članica. To je organizacija koja se ne drži dogovora ni među samim članicama, a kamoli prema spoljnim igračima“, rekao je Kovač.
On je naglasio da ne postoji ni političko ni vojno jedinstvo u Alijansi da reši regionalni rat primenom vojne sile i da bi se tek u takvoj situaciji ispoljili svi problemi koji danas egzistiraju u miru.
Teško do evropske vojske
Ipak, i pored svih problema, ideja evropske vojske je veoma teško ostvariva, kaže Milisav Paić, jer u EU postoje zemlje koje su vojno neutralne kao što su Austrija, Finska i Švedska dok je Irska izričito protiv te ideje.
„Ta vojska bi se svela na Nemačku, Francusku, Belgiju i Holandiju, a kada pogledate ko su bili generalni sekretari Alijanse dosad dolazite do zaključka da su tri bila iz Holandije, a da je poslednji bio Danac. Turska nikada nije imala svog čoveka, jer je zapadne zemlje ne smatraju dovoljno lojalnom da bi mogla da nosi američku vojnu doktrinu“, rekao je Paić. On je dodao da je slika teško rešiva, jer je NATO ogledalo odnosa u EU.