Prokletstvo Templara
Templari su bili najbogatiji viteški red u Evropi. Svoje bogatstvo su zaradili tokom krstaških ratova. Upravo ono će i privući francuskog kralja i rešiti njihovu sudbinu. Kralj je želeo da centralizuje državu i novac mu je bio potreban.
U petak, 13. oktobra 1307. godine, svi članovi reda — nekoliko stotina ljudi — bili su uhapšeni po nalogu Filipa Lepog. Proces je trajao sedam godina. Pod izmišljenim optužbama za vradžbine i sodomiju 18. marta 1314. godine veliki majstor reda Žak de Mol je spaljen na lomači u prisustvu kralja i njegova tri sina. Dok je vatra zahvatala lomaču, stari majstor je uzviknuo „Papa Klimente! Kralju Filipe! Gijome de Nogare! Neće proći ni godinu dana, a ja ću vas pozvati pred sud Božji! Proklinjem vas! Proklinjem vaš rod do 13. kolena!“.
Žak de Mol je nabrojao sve one koji su učestvovali u procesu protiv njega. Kroz mesec dana umro je papa Kliment, zatim je bio otrovan šef tajne službe kralja — De Nogare. Na jesen je od srčane kapi u lovu umro i Filip Lepi. U narednih 13 godina umrla su njegova tri sina: Luj, Filip i Karl, koji su jedan po jedan dolazili na presto. Do prokletstva, dinastija Kapeta je vladala 300 godina, svaki sledeći kralj je vladao više od 30 godina i presto predavao svom sinu. Prema legendi, prokletstvo je završeno tek kada je francuski kralj Luj XVI kažnjen na giljotini.
Prokletstvo Tamerlana
„Kada vaskrsnem, svet će zadrhtati“, ovaj natpis je krasio grb Tamerlana — tatarskog emira (1336—1405). Mnogi to smatraju proročanstvom. Tamerlan, ili Hromi Timur, izgradio je jednu od najvećih imperija 15. veka. On je bio surov, ali talentovani komandant i do danas se smatra nacionalnim herojem Uzbekistana. Njegovo prokletstvo, prema legendi, pokrenulo je Drugi svetski rat. Početkom jula 1941. godine, tim arheologa pod rukovodstvom Mihaila Gerasimova stigao je u Samarkand.
Trebalo je da pronađu grob u kom je ležao azijski osvajač. Sveštenstvo Uzbekistana je kategorički bilo protiv, podsećajući na prokletstvo. Međutim, ljudi iz Sovjetskog Saveza, pa još naučnici, nisu verovali u bajke. Otkopavanje grobnice je počelo 19. juna 1941. godine. Tri dana kasnije je počeo Drugi svetski rat.
Mnogi smatraju da se ovim ostvarilo Timurovo proročanstvo. Interesantno je da se prelomni trenutak u ratu desio 1942. godine, tokom bitke kod Staljingrada. Uoči pobede, ostaci Tamerlana su bili ponovno sahranjeni u Samarkandu, čime je osvajač našao svoj mir.
Prokletstvo Tutankamona
O prokletstvu Tutankamona snimljeno je na desetine filmova i napisano isto toliko knjiga. Prema legendi, otvarajući faraonovu grobnicu, arheolozi su pronašli kamen. Tamo je bilo napisano: „Smrt će na brzim krilima stići onog ko uznemiri mir faraona“. Engleski, kao i sovjetski arheolozi, nisu voleli stara sujeverja. Egiptolog Hauard Karter i aristokrata grof Džordž Karnarvon nastavili su da otvaraju kriptu. Unutra se nalazilo blago, između ostalog i legendarna Tutankamonova zlatna maska.
Na tome je uspeh završen. Grof Karnarvon je umro četiri meseca kasnije: ujeo ga je komarac koji je izazvao trovanje krvi. Umrli su sponzori ekspedicije — milioneri Džordž Gould i Vulf Džoel, koji su samo zavirili u kriptu. Od trovanja je umro arheolog Artur Mejs. Poginuo je i lični sekretar Hauarda Kartera. Novinari su izbrojali 22 smrti.
Hauard Karter, koji je prvi otkrio grobnicu, umro je poslednji — 17 godina kasnije u 64. godini života. Mnogi smatraju da su novinari bili ti koji su podigli prašinu o neobičnoj smrti naučnika — oni su ionako bili bolesni, stari. Međutim, ljubitelji mističnih priča u ovome vide samo ruku mumije, umotanu u zavoje, koja je prenela svoje prokletstvo nakon 4.000 godina.
