Prošle nedelje je završen sastanak visokih zvaničnika Arktičkog saveta. Koje teme su bile na dnevnom redu?
— Zasedanje Arktičkog saveta okupilo je više od 120 predstavnika iz osam zemalja-članica Organizacije, njenih šest „stalnih članica“, šest radnih grupa i više od 30 posmatrača. Održan je i poseban sastanak predstavnika radnih grupa i posmatrača Arktičkog saveta, posvećen perspektivama bliže saradnje prilikom realizacije konkretnih projekata. Nastavljamo sa pragmatičnim radom, orijentisanim na postizanje konkretnih rezultata.
Ranije je bilo govora o mogućem održavanju samita arktičkih država, ali do sada sastanak nije održan.
— U interesu očuvanja mira i stabilnosti na Arktiku zalažemo se za razvoj dijaloga između arktičkih država na svim nivoima. S tim u vezi, verujemo da ideja o organizovanju arktičkog samita zaslužuje pažnju.
Da li je moguće formiranje nove platforme na kojoj će zemlje iz regiona razmatrati pitanja vojne bezbednosti Arktika?
— Komplikovani problemi, sve veći rizici i izazovi na polju bezbednosti sa kojima se suočavaju arktičke države zahtevaju konsolidaciju njihovih napora u formiranju mehanizama za odgovorno upravljanje regionom u interesima održivog i skladnog razvoja arktičkog regiona.
Arktički savet je s pravom postao centralni forum koji se bavi problematikom takozvane „meke“ bezbednosti, koja uključuje ekološke rizike i klimatske izazove koji menjaju biodiverzitet.
Poseban značaj dobijaju pitanja jačanja potencijala brze reakcije na moguće vanredne situacije, kao i jačanje koordiniranih napora za razvoj široke regionalne saradnje u surovim polarnim morima. Primer takve saradnje je Arktički forum obalske straže. Zasnovan je na panarktičkim sporazumima, koji su definisali mehanizme za potragu i spasavanje, kao i mehanizme odgovora u slučaju kada se arktičko more zagađuje naftom.
Podržavamo obnavljanje vojno-političkog dijaloga arktičkih država u punom formatu u cilju razmatranja pitanja takozvane „tvrde“ bezbednosti. Efikasan mehanizam za održavanje regionalne stabilnosti bio je godišnji sastanak načelnika Generalštabova oružanih snaga država-članica Arktičkog saveta. U interesu nastavka zajedničkog rada, predlažemo da prvi korak bude obnavljanje kontakata na nivou vojnih stručnjaka arktičkih država.
Ruski predsednik Vladimir Putin je na marginama Istočnog ekonomskog foruma pozvao partnere iz inostranstva da koriste Severni morski put za transport. Koje zemlje su se odazvale na poziv?
— Severni morski put je najkraća morska maršruta između evropskog dela Rusije i Dalekog Istoka, to je jedan od puteva optimizacije globalnih tokova saobraćaja. On će nesumnjivo doprineti i ekonomskom razvoju ruskog Arktika i razvoju Severa Evrope i Aljaske. Da bi Severni morski put postao zaista optimalan, potrebno je uložiti još mnogo truda.
Nadamo se da će okeanografska naučna ekspedicija „Severni pol 2020“, koja je zakazana za sledeću godinu, pružiti tačnu predstavu o procesima koji se odvijaju na Arktiku, ali i podatke koji će biti neophodni u procesima ekonomskog razvoja regiona.
Kako će se kontrolisati ekološka situacija u oblasti Severnog morskog puta?
— Izjave pojedinih transportnih kompanija da neće koristiti Severni morski put pod izgovorom da se brinu o ekološkoj situaciji nemaju veze sa realnošću, jer bi alternativni putevi bili duži i trošilo bi se više goriva, što bi prouzrokovalo više ekoloških problema. Rusija preduzima mere koje će osigurati bezbednost plovidbe i svesti na minimum vanredne situacije. U regionu kao što je Arktik nam ne trebaju pratioci nego partneri u zajedničkom radu, a partnerstva testirana na Arktiku su dragocena.
Ranije je ministar odbrane Danske Klaus Jort Frederiksen rekao da su spremni da rasporede lovce na Grenlandu, ukoliko avioni koje Rusija planira da pošalje na ostrvo arhipelaga Zemlja Franje Josifa naruše vazdušni prostor ostrva. Da li će Rusija preduzeti neke mere, ukoliko se na ostrvu pojave američki borbeni avioni?
— Ne rukovodimo se nečijim hipotetičkim scenarijima, koji su izgrađeni na spekulacijama u duhu „hladnog rata“. Uporno se zalažemo za ekonomski, a ne isključivo vojni razvoj Arktika. Ruski vojni avioni izvode letove i ruski brodovi plove, ali strogo poštujući međunarodne pravne standarde.
Na Arktiku nema problema koji bi morali da se rešavaju silom. Naprotiv, Arktik posmatramo kao region sa niskim potencijalom za eskalaciju tenzija, ali sa velikim potencijalom za saradnju.
Internacionalizacija vojne aktivnosti na Arktiku, koju pogoršavaju povećane aktivnosti snaga NATO-a u regionu, postaje sve uočljivija i prouzrokuje vojno-političke tenzije. Zemlje koje su daleko od Arktika počele su da uključuju Arktik u zonu svojih vojnih aktivnosti.
Kako komentarišete izjavu šefa Severnoameričke vazdušne komande (NORAD) Terensa O'Šonesija da je neophodno povećavati vojni potencijal Vašingtona na Arktiku, jer, kako je rekao, ukoliko Rusija odluči da upotrebi protiv Amerike krstareće rakete, bombardere i hipersonično oružje, to će učiniti sa Arktika?
— SAD već tradicionalno opravdavaju bilo kakve akcije povećanja svog vojnog potencijala navodnim „agresivnim ponašanjem“ Rusije. Međutim, naša država nikome ne preti. Prema Vojnoj doktrini naše zemlje, Rusija zadržava pravo da upotrebi „nuklearni štit“ samo u dva izuzetna slučaja — kao odgovor na upotrebu nuklearnog i drugog oružja za masovno uništenje protiv nje i (ili) njenih saveznika, i u slučaju agresije na našu zemlju uz primenu konvencionalnog naoružanja, kada je ugroženo postojanje naše države.
Međutim, Vašington ima potpuno drugačiji pristup. U osnovi svih obnovljenih američkih vojnih doktrina leži neprijateljski naboj prema našoj zemlji. Pritom je značajno povećana uloga nuklearnog oružja u osiguravanju nacionalne bezbednosti i određen je strateški pravac ka totalnoj superiornosti SAD nad bilo kojim potencijalnim protivnikom. U američkoj nuklearnoj doktrini, gde se Rusija direktno naziva glavnim protivnikom, primećuje se da teže tome da dopuštaju, pa čak i opravdavaju ratovanje uz upotrebu nuklearnog oružja.
Saglasno dokumentu, Vašington gotovo svaku upotrebu vojne sile protiv SAD može tumačiti kao povod za nuklearni odgovor „agresoru“. Štaviše, autori doktrine takve „vanredne okolnosti“ ne ograničavaju samo na vojne scenarije. Kada je reč o budućnosti, može se zaključiti da SAD svoje nuklearno oružje ne razmatraju samo kao sredstvo za strateško odvraćanje, nego kao praktično oružje na „bojnom polju“.
Arktičke strategije Ministarstva odbrane i Obalske straže SAD, koje su obnovljene u aprilu i junu ove godine, svedoče o fokusiranju na vojno osvajanje Arktika. Pentagon je obelodanio planove za sprovođenje operacija u cilju osiguranja „slobode plovidbe“, uključujući i plovidbu delom regiona koji pripada Rusiji.
Zbog toga Amerikanci jačaju vojne pomorske snage u severnom i severozapadnom delu NATO-a. Nakon samita NATO-a u Briselu u julu 2018. godine doneta je odluka o formiranju nove strukturne jedinice — Atlantsko-arktičke komande. Svake godine se povećava obim i učestalost zajedničkih vojnih vežbi Amerike i NATO-a u tom regionu. Na borbenu dužnost je ponovo stupila Druga flota američke ratne mornarice, čija zona odgovornosti obuhvata Severni Atlantski okean i Barencovo more.
U toku je razvoj severnog segmenta globalnog američkog sistema PRO. Planirano je da se do 2023. godine na Aljasci razmesti 20 raketa za presretanje, pored 44 rakete koje se već tamo nalaze. U stvari, planski se formira jedinstveni integrisani sistem PRO oko naše teritorije, koji je sastavni deo ofanzivnog potencijala. Uz to, nakon povlačenja SAD iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa postoji realna mogućnost za razmeštanje američkih raketno-nuklearnih sredstava srednjeg i kratkog dometa u različitim delovima sveta, uključujući i sever. Sve ukazuje na to da, pod maskom suprotstavljanja veštački naduvanim ruskim i kineskim pretnjama, SAD obezbeđuju vojnu i tehničku superiornost koja bi im omogućila da diktiraju svoje uslove s ciljem uspostavljanja kontrole nad resursnom bazom i transportnim putevima u Arktičkom regionu.
