Ovog petka vlada velika euforija među kupoholičarima, koji već od ranog jutra ispred prodavnica formiraju redove i hrle u stampeda da bi došli do neke krpice, cipela, televizora, a sve to po nešto nižim cenama koje trgovci reklamiraju danima ranije.
Beograd je danima prepun reklama o popustima koje promovišu trgovci, a tržni centri se polako pripremaju na ogromne gužve i pune kabine i — kase. Uverili smo se da danas, u četvrtak, mnogi samo obilaze prodavnice da bi odabrali artikal za kojim će „crnog petka“ krenuti u lov.
Bojana i Aleksa Savić, koje smo anketirali u jednom beogradskom tržnom centru, svesni su da „crni petak“ nije isti u Srbiji i u Americi:
„U Americi popusti idu i do 70 odsto, ovde toga nema. Nude se popusti od 20 ili 30 odsto, i to ne na novu kolekciju. Ali nama i ovo znači kako bismo se spremili za zimu“.
U Americi je to totalna rasprodaja
U Americi „crni petak“ ima potpuno drugačiju dimenziju. Tamo trgovci imaju određene poreske olakšice koje zarad većeg obrta koriste kako bi se oslobodili zaliha robe, te kupci na taj način mogu da kupe nešto ispod svake cene, čak i nabavne.
Srbija je malo tržište, a trgovci koriste ovu akciju najčešće u manipulativno-promotivne svrhe, prodajući robu po ceni s kojom su i dalje u velikom plusu. Potrošači pod uticajem američkog primera hrle u radnje, u zabludi da će na taj način uštedeti, dok trgovci profitiraju, budući da je na taj dan prodaja povećana za 30 do 40 odsto.
U Švajcarskoj nema euforije
Milena, Srpkinja iz Švajcarske, za Sputnjik kaže da nikada nije kupovala za „crni petak“.
„Oni pravi Švajcarci su jako štedljivi, oni ne vole da daju kapitalistima novac. Ima onih koji se oblače lepo i luksuzno, ali to je retko. Radije troše novac da bi otputovali negde, nego što kupuju brendiranu garderobu“, priča nam Milena.
Spektakl koji podržava ideju potrošačkog društva
Teoretičarka kulture Divna Vuksanović kaže za Sputnjik da je „crni petak“ kao fenomen zapravo proslava ideje kapitalizma.
Prema njenim rečima, isprva deluje da je reč o kupoholičarskom prazniku, ali je, zapravo, u biti kapitalizma ideja — da se ne zadovoljavaju prave potrebe građana, već da se te „potrebe“ — proizvedu.
„Živimo u društvu masovne potrošnje i preuzimamo običaje iz drugih zemalja koje su ih razvile izmišljajući različite praznike koji podrazumevaju velike popuste za potrošače kako bi se prodala preostala roba na lagerima. Tako se stiče privid da sve ide u prilog klijentima, a ne čitavom kapitalističkom sistemu“, smatra naša sagovornica.
Ciljna grupa: siromašniji slojevi društva
Ova vrsta praznika ciljno deluje na siromašne kako bi kupili veći broj proizvoda, pa onda stoje u redovima kao na Zapadu.
„To liči na one naše ceremonijale otvaranja tržnih centara, gde ljudi, da bi za sebe i svoju porodicu obezbedili nešto jeftiniju robu i po cenu da im ona ne treba, upadaju u tu potrošačku euforiju i kupuju. Dakle, ciljna grupa su ne samo fanovi potrošnje, već siromašniji slojevi, kojima se na taj način omogućava da i oni ostvare taj ’američki san‘, da dođu do neke kvalitetnije robe po nižoj ceni“, ocenjuje Dijana Vuksanović.
Marketinški trikovi
Da su popusti najčešće pseudopopusti i da iza svega stoji dobar marketing koji ubeđuje kupca da mu je neophodna neka roba čak i kad nije, zaključuje naša sagovornica:
„Iza svega toga stoji dobro izučena psihologija potrošača iz svih ciljnih grupa. Daje im se prividna ideja da kupuju nešto po povoljnijoj ceni. I taj privid je očigledno moćniji od svake računice i realnosti, pošto su ljudi skloni da, kupujući razne proizvode, kupuju i društveni status, mladost, lepotu. Tome služi marketing i ti navodni praznici, gde se nude popusti koji nisu tržišno realni, ali običnom čoveku, pod dejstvom marketinga i medija, deluju više nego prihvatljivi i kao ostvarenje njihovih snova za mali novac“.
Kako je nastao „crni petak“
Pedesetih godina dvadesetog veka, pod uticajem marketinških kampanja robnih kuća, porasle su navike Amerikanaca da kupuju nakon Dana zahvalnosti, koji se održava svakog četvrtog četvrtka u novembru i predstavlja najveći porodični praznik koji okuplja porodicu iz svih krajeva zemlje.
Termin „crni petak“ prvi put su upotrebili saobraćajci zbog ogromnih gužvi u saobraćaju koje su se stvarale dan nakon Dana zahvalnosti.
Dvadeset godina kasnije ovaj fenomen je postao poznat i prodavci su počeli da koriste termin kao dan kada ostvaruju najveći profit, a od 2005. godine ovaj dan je postao najprometniji u pogledu trgovine i prodaje.