„Oni nas mrze. Nakon što su ih ubijali, na njih letele ukrajinske granate, nakon što je pilot Vološin iz aviona gađao Lugansk, oni nam se neće vratiti“, rekao je bivši poslanik.
Balicki je oštro prokomentarisao državni prevrat u Ukrajini 2014. godine koji u Kijevu nazivaju „revolucijom dostojanstva“.
„O kakvom dostojanstvu govorite? O tome da mi ratujemo u svojoj zemlji i ubijamo jedni druge? Granatu nije briga koga će ubiti. Ona leti i pogađa devojčicu ili separatistu“, objasnio je političar.
On je dodao da Kijev nakon prevrata „ide po Evropi bez pantalona i prosi“ i podsetio da su oni koje Kijev naziva separatistima takođe Ukrajinci.
Obmana Kijeva
Balicki je pozitivno ocenio povlačenje trupa i prestanak ubistava, jer je povratak Donbasa u Ukrajinu u svakom slučaju nemoguć, a povlačenje trupa će omogućiti da se uspostavi mir u tom regionu. Prema njegovim rečima, do ovog zaključka došao je zato što na Krimu često komunicira sa ljudima iz Luganske i Donjecke Narodne Republike (LNR i DNR).
Političar je, takođe, posavetovao da se jednom zauvek zaboravi na izgubljene teritorije i „taj događaj uredi“ u okviru ukrajinskog zakona.
„Sve ostalo je obmana i priče kako bi nas doveli do zaključka da je to što nema hleba normalno“, naglasio je on.
„Krim nam se neće vratiti. Mi to želimo. Ne pozivam ni na šta, samo shvatam da se ni Krim ni Donbas neće vratiti. Svi ti minski formati, sve što se događa je odugovlačenje, kako bi Ukrajincu preko televizije rekli kako, evo, još samo malo i sve ćemo rešiti“, naveo je on.
„Oni nam se neće vratiti. Zaboravite“, zaključio je Balicki.
Ranije je administracija predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog saopštila da je napravljena strategija za „vraćanje Krima“.
Zelenski je izjavio da namerava da u okviru samita „Normandijske četvorke“ u Parizu 9. decembra pokrene pitanje povratka teritorija samoproglašenih republika Donbasa.
Prevrat u Ukrajini
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike, koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014.
Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.
Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatra se, između ostalog, i na sastancima kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koji regulišu korake za deeskalaciju sukoba. Međutim, i nakon sporazuma o primirju između sukobljenih i dalje dolazi do razmene vatre.
Krim je postao deo Rusije u martu 2014. nakon referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno“.
Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.
Normandijski format
Takozvani „normandijski format“ pregovora o Ukrajini postoji od juna 2014. godine. Tada su, tokom obeležavanje 70. godišnjice iskrcavanja saveznika u Normandiji, lideri Rusije, Ukrajine, Francuske i Nemačke prvi put razgovarali o rešavanju sukoba u Donbasu. Od tada je održan niz telefonskih razgovora i samita, kao i kontakata ministara spoljnih poslova.
