Na konferenciji za medije nakon zajedničkog zasedanja sa slovačkim kolegom Peterom Pelegrinijem, Babiš je rekao da je došlo vreme da evropske zemlje otvore diskusiju o bezbednosti kontinenta.
„Mi u okvirima NATO-a delimo zajedničke vrednosti, ali tri države-članice se ne nalaze u Evropi i potreban nam je neki sporazum u okviru evropskih zemalja, koje učestvuju u NATO-u“, izjavio je on. On je, međutim, dodao da ne podržava ideju o evropskoj vojsci, ali da „vredi porazgovarati o njoj“.
Češki premijer je takođe kritikovao pravila samita NATO-a, koji će biti održan početkom decembra u Velikoj Britaniji.
„Program traje tri sata i svaka država ima oko četiri minuta na raspolaganju. To nije dovoljno“, izjavio je Babiš.
Babiš ne ide na samit NATO-a
Zatim je postalo jasno da Babiš neće ići na samit NATO-a, već će ostati u Češkoj i učestvovati u debati o budžetu države u parlamentu. Umesto njega, Češku će na samitu predstavljati predsednik države Miloš Zeman. Babiš je ovo saopštio novinarima posle tradicionalne večere sa Zemanom u njegovoj prigradskoj rezidenciji. Prema rečima premijera, njihovi stavovi o Alijansi se podudaraju.
„To je važan savez, ali je neophodno da njeni evropski učesnici kažu da je možda došlo vreme da se porazgovara generalno o tom sporazumu, koji je potpisan pre sedamdeset godina“, rekao je Babiš.
Kako je istakao, ponekad je potrebno da se evropske države brže udruže bez učešća drugih zemalja NATO-a, na primer tokom operacije protiv prevoznika migranata.
SAD i Turska treba da poštuju sporazum
Da li je format NATO-a zaista zastareo i da li mu je potrebna reforma? Sputnjik je o tome razgovarao sa Lubomirom Panom, članom partije „Slobodna i direktna demokratija“.
„Mislim da nema smisla da se smišlja novi sporazum o odbrani. Bilo bi dovoljno kada bi države potpisnice sporazuma poštovale trenutnu verziju Severnoatlantskog sporazuma, i pod tim mislim na Sjedinjene Američke Države i Tursku. A ne samo sada, nego i u bliskoj prošlosti možemo naići na niz primera kada su SAD i Turska kršile Povelju UN, iako ih čitav niz članova Severnoatlantskog sporazuma, uključujući i preambulu, obavezuje da je poštuju“.
On je podsetio da u preambuli stoji: „Ugovorene strane potvrđuju svoju veru u ciljeve i principe Povelje Organizacije ujedinjenih nacija i svoju želju da žive u miru sa svim narodima i vladama. Dogovorene strane su odlučne da brane slobodu, zajedničko nasleđe i civilizaciju svojih naroda, zasnovane na principima svoje demokratije, slobode pojedinca i vladavine zakona. Ugovorene strane su posvećene povećanju stabilnosti i blagostanja u Severnoatlantskom regionu“.
„Na primer, u Članu 1 je navedeno sledeće: ’Potpisnice se obavezuju, kako je navedeno u Povelji Organizacije ujedinjenih nacija, da bilo kakve međunarodne nesuglasice u koje bi mogle biti uključene rešavaju mirnim putem tako da se ne ugrožava državni mir, stabilnost i pravda i da će se u svojim međunarodnim odnosima suzdržati od pretnji ili upotrebe sile na bilo koji način koji nije u skladu sa ciljevima OUN‘. Ili Član 4: ’Potpisnice će se konsultovati uvek, ako prema mišljenju neke od njih bude ugrožen teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili bezbednost bilo koje zemlje potpisnice‘“, dodao je Pana.
Pana napominje i da bi definitivno trebalo da sama Evropa bude odgovornija za svoju bezbednost.
„Za početak, dovoljno bi bilo da ona zaštiti granice od ilegalnog prelaska za osobe bez odgovarajuće dozvole. Nažalost, Evropa do sada nije uspela da se nosi čak ni sa tim trivijalnim zadatkom. Vreme i događaji pokazali su da su stvarni ciljevi i akcije nekih država Severnoatlantskog saveza razlikuju od onih koje podrazumeva Severnoatlantski sporazum. Stoga bi bilo neophodno razviti relevantnu evropsku bezbednosnu doktrinu i ojačati bezbednost Evrope u celini i bezbednost u pojedinim zemljama“, ocenio je Pana.
