„U svetu se stvaraju povoljni uslovi za jačanje saradnje između naroda Rusije i Balkana na osnovu ravnopravnog dijaloga, duhovnog, istorijskog i kulturnog srodstva. Političkim rukovodstvima Rusije i balkanskih zemalja preporučuje se da izvrše odgovarajuće promene u saradnji naših naroda, uzevši u obzir novu evropsku stvarnost“, kaže se u rezoluciji usvojenoj na kraju sastanka.
Prinudna diplomatija Zapada
Ideja je da se u dijalogu predstavnika balkanskih zemalja i Rusije nađu zajednički imenitelji za zajednički život na postjugoslovenskom prostoru nakon svih događaja koje su narodi bivše Jugoslavije proživeli, kaže advokat Goran Petronijević, učesnik samita.
„Ono što se sa Zapada donosi kao diplomatija i pretvara u prinudnu diplomatiju, sa iskrivljenim pogledima na događaje iz istorije, na događaje iz bliže prošlosti, nije urodilo plodom, rađa i generiše sve veće i veće razlike. Prema tome, treba pokušati nešto drugo, a to treba videti na primerima drugih zemalja, kako se živi u višekonfesionalnim i višenacionalnim sredinama, kako se uklapaju u jednu državu“, objašnjava on.
Jednu od najzanimljivijih diskusija, prema mišljenju našeg sagovornika, imao je Džambulat Umarov, ministar za nacionalna pitanja, štampu i spoljne poslove Čečenije, koji je govorio o uspešnoj integraciji muslimana u rusko društvo (oko dvadeset odsto građana Rusije su muslimani).
Govornici sa Balkana su raspravljali o aspektima međunacionalnih i međukonfesionalnih odnosa na Balkanu, a zajednički zaključak je, prema Petronijevićevim rečima, da je sve što se u našem regionu događalo, kao i dosadašnji napori sa Zapada, usmereno na ostvarivanje interesa Zapada, a ne na ostvarivanje interesa balkanskih naroda.
Dupli standardi
„Ta diplomatija, koja je opterećena jednom vrstom duplih standarda, koji se permanentno primenjuju od samog početka do danas, ignorisanjem problema između balkanskih država i naroda, očigledno je nešto što samo može da generiše dalje sukobe, a ne da ih rešava“, smatra Petronijević.
Razmena mišljenja u Voronježu, prema rečima našeg sagovornika, urodila je plodom. Predstavljeni su uspešni recepti integracije mutlikonfesionalnih društava, a predstavnici balkanskih zemalja imali su dijalog u kome su iznošeni problemi u međusobnoj komunikaciji.
Za održavanje drugog Rusko-balkanskog samita kandidati su Beograd, Banja Luka i Grozni.
Kosovo u skladu sa 12 44
Učesnici skupa pozvali su balkanske zemlje koje su se pridružile antiruskim sankcijama Zapada da ih ukinu, jer su takve mere „u direktnoj suprotnosti sa iskonskim interesima naših naroda“. Takođe, zaključili su da se kosovsko pitanje mora rešavati dijalogom na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 12 44, kojom se na osnovu međunarodnog prava teritorija Kosova i Metohije smatra južnom pokrajinom Republike Srbije.
„Oštro osuđujemo širenje NATO-a na Istok, kao i uključenje Crne Gore u njegov sastav bez odgovarajućih demokratskih procedura i iskazivanja volje njenog naroda. Izražavamo zabrinutost zbog toga što se slični pokušaji uporno čine u odnosu na Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, pa čak i Srbiju“, navodi se u završnoj rezoluciji samita.
Učesnici su pozvali balkanske narode na miran suživot i rešavanje svih sporova dijalogom, „na prevazilaženje neprijateljstava i izolacije, uz pokazivanje stalne brige za očuvanje dobrosusedskih odnosa svih balkanskih naroda, nezavisno od njihove religije. Dugoročni mir na Balkanu nema alternativu“.
„Moramo se pažljivo odnositi prema jedinstvenom, celovitom, tradicionalnom jezičkom i kulturnom slovenskom prostoru“, zaključuju učesnici samita.
Skupu su, pored Petronijevića i Umarova, između ostalih, prisustvovali i general Leonid Ivašov, predsednik Akademije za geopolitičke probleme, Jelena Guskova, direktorka Balkanološkog instituta RAN, Zmago Jelinčić, lider Slovenačke nacionalne stranke, Jasminka Adžić Sikirić, član Predsedništva stranke Ivana Pernara iz Hrvatske, makedonski novinar Milenko Nedelkovski, Demo Beriša, predsednik Unije Albanaca i Dževad Galijašević, ekspert za bezbednost iz BiH.