Na demonstracijama se nije okupio onoliki broj ljudi kao što je bio slučaj pre godinu dana, kada su demonstracije počele, nekoliko dana nakon što je u Parizu na spektakularan način obeleženo 100 godina od završetka Prvog svetskog rata.
Do pred novu 2019. godinu, kada su protesti započeti zbog poskupljenja goriva, na ulicama francuskih gradova okupljao se veliki broj ljudi, demonstracije su veoma često bile nasilne, a vlast, predvođena predsednikom republike Emanuelom Makronom, morala je da se obaveže na određene ustupke.
Sve manje ljudi
Od tada, demonstranti na ulicama okupljaju mnogo manji broj ljudi. Ipak, prema istraživanju agencije „Odoksa“, sprovedenom u oktobru, tri četvrtine Francuza smatra da pokret „žutih prsluka“ još nije okončan.
„Francuska Vlada napravila je određene ustupke koji se tiču minimalnih plata i penzija, kao i sitnijih socijalnih davanja“, objašnjava Slobodan Zečević, stručnjak za Francusku iz Instituta za evropske studije.
Međutim, jedna grupa građana smatra da ti ustupci nisu bili dovoljni i da se socijalna situacija u Francuskoj nije suštinski promenila.
„Sami ’žuti prsluci‘ smatraju da su deo jednog svetskog pokreta u borbi protiv svetskog finansijskog kapitalizma, koji od radne snage pravi robovsku radnu snagu — to je njihovo gledište — i da su potrebne krupnije i suštinskije promene. Ali, naravno, ’žuti prsluci‘ su samo jedan deo stanovništva, i u ovom trenutku nisu većinski“, kaže Zečević.
Poraz na izborima
„Žuti prsluci“ su, podseća naš sagovornik, izašli na evropske izbore u različitim formacijama i nisu ostvarili značajniji uspeh — bilo je više izbornih lista povezanih sa „žutim prslucima“ i ni jedna od njih nije dobila značajniji procenat glasova.
Svoju političku liniju pokušavali su da artikulišu i kroz saradnju sa italijanskim pokretom „Pet zvezda“, takođe bezuspešno, i ostali su pokret nezadovoljnih slojeva stanovništva, koji svoje nezadovoljstvo iskazuju na ulici.
„Lideri ’žutih prsluka‘ povezali su se sa pokretom Pepe Grila (liderom pokreta „Pet zvezda“) i on je dolazio u Francusku. Međutim, taj pokret je ostao izvorno italijanski. U Italiji su ljudi to prepoznali kao vrstu protestnog glasanja. U Francuskoj, lideri lista ’žutih prsluka‘ nisu bili dovoljno uverljivi za biračko telo. Smatralo se da su potpuno nekompetentni, da nemaju ozbiljan politički program. Veoma su loše prošli, niko nije uspeo da pređe cenzus na izborima za Evropski parlament“, navodi Zečević.
„Broj ljudi na ulicama francuskih gradova smanjio se i nezadovoljstvo je počelo da jenjava, prvo zbog ustupaka koje je Makron učinio, a jedan broj ljudi je odustao od demonstracija zbog njihovog nasilnog karaktera“, smatra Zečević.
„Na kraju krajeva, i socijalna i ekonomska situacija u Francuskoj se menjaju. Dolazi do određenog napretka, tako da je moguće da sve to utiče na smanjivanje broja ljudi koji protestuju. Ali opet, ako bi došlo do pogoršanja ekonomske i socijalne situacije, mislim da bi ljudi ponovo masovnije izašli na ulice“, zaključuje sagovornik Sputnjika.
Odgovor Makrona
Započet kao odgovor na predloženo povećanje poreza na gorivo, pokret „žutih prsluka“ dobio je ime po jaknama koje su vozači obavezni da nose u slučajevima saobraćajnih nezgoda. Veliki deo gneva bio je usmeren na Makrona — optuživali su ga da se ponaša kao monarh, da je arogantan i nezainteresovan za probleme običnih ljudi. Demonstranti su ga pozivali na ostavku.
Umesto ostavke, francuski predsednik ponudio je razgovore i krenuo na dvomesečnu turneju po zemlji, nazvanu „Velika debata“. Stoički je Makron izdržao višečasovne sastanke sa građanima po školskim salama i gradskim i mesnim dvoranama, na kojima su pljuštale čak i lične uvrede na njegov račun.
Rezultat ovih susreta i protesta, zbog kojih su delovi francuskih gradova počeli da liče na ratne zone, bio je da Makron napravi određene ustupke, a njegov rejting, u jednom trenutku najniži koji je neki francuski predsednik na vlasti imao u istoriji, popravio se. U aprilu je Makron na konferenciji za novinare najavio niz pomirljivih mera: smanjenje poreza za srednju klasu, suzbijanje šema za utaju poreza i ulaganje u lokalne zajednice. Odustalo se i od poreza na gorivo.
Međutim, iako je bio primoran na ustupke, iako su „žuti prsluci“ usporili njegove „reformske“ planove, čini se da Makron ne odustaje od svoje liberalne agende, što pravi plodno tle za nove sukobe. Glavne promene odnose se na penzioni sistem — pomeranje granice za dobijanje pune penzije sa 62 na 64 godine, kao i grupisanje 42 različita penziona fonda u jedan jedinstveni, što će najviše uticati na penzije zaposlenih u javnom sektoru.
Ovakvi predlozi već su pokrenuli proteste, pa su prošlog četvrtka protestovali zaposleni u zdravstvu, i to zbog smanjenja budžeta, koje ih, kako su rekli, onemogućava u pružanju kvalitetne usluge, posebno u hitnim službama. Kako je dnevnik „Mond“ napisao — „ulica je ponovo spremna na osvetu“.
Prema „Mondu“, pokret „žutih prsluka“ predstavljao je više od predvidljivog otpora promeni politike bez presedana:
„Otkrio je socijalni zastoj koji kombinuje ekološku tranziciju (jer je povećanje poreza na gorivo trebalo da podstakne veću upotrebu elektromobila), nedostatak javnih usluga na velikom delu teritorije i prigušenu ogorčenost među nekim Francuzima koji se osećaju isključenim iz demokratske igre“.
