Pokojni patrijarh Pavle zbog autoriteta i ličnog svedočenja vere bio je jedan od najomiljenijih crkvenih poglavara među vernicima SPC koga su mnogi nazivali „živim svecem“. Hadži Marko Vujičić bio svedok brojnih događaja iz života tog srpskog poglavara. Autor je izložbe koju je napravio povodom desetogodišnjice upokojenja patrijarha Pavla, a koja se sastoji od 33 patrijarhova portreta napravljenih u periodu od 2001. do 2008. godine.
Vujičić je prvi susret sa patrijarhom Pavlom imao još kao student Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta 1995. godine. Priča da je Patrijarh voleo stručne bogoslovske predmete i da je pokazivao veliko interesovanje za predavanja.
U javnosti je poznato da je bio veoma skroman i štedljiv, pa je tako sam sebi šio odežde ili popravljao cipele, kaže Hadži Marko Vujičić i objašnjava da je ta skromnost u mnogim prilikama zbunjivala okolinu.
„Bio je specifičan po tome što je nekada i sam sebi kuvao, nije mnogo jeo i kada je bilo najslađe on je prekidao, nije pio alkohol, već samo sok od paradajza“, svedoči naš sagovornik.
Iako se priča da se dešavaju čudne stvari na grobu patrijarha Pavla, Hadži Marko Vujičić naglašava da on može da posvedoči da je čuda bilo i za njegovog života. „Išli smo na obeležavanje 90 godina Cerske bitke u Tekerišu, 22. avgusta 2004. Bio je lep dan. Patrijarh je blistao, održao je parastos našim poginulim borcima, junacima cerske bitke i posle toga smo otišli u Šabac kod vladike Lavrentija. Na izlasku iz grada videli smo crne oblake, počeo je već neki grad da pada ali je Patrijarh samo zakrstio obema rukama put ispred nas i put je bio čist kao kada je Mojsije izveo narod iz Egipta“, izjavio je Hadži Marko Vujičić.
Još niko nije pokrenuo zvaničan postupak
Ipak, i pored ovakvih svedočenja, želje i molitvi naroda još niko nije pokrenuo zvaničan postupak kanonizacije patrijarha Pavla. Naš sagovornik objašnjava:
„Da bi patrijarh Pavle postao svetac, on mora da se javi ili patrijarhu Irineju, ili članovima Sabora SPC, ili nekom od arhijereja i da kaže da iskopaju njegov grob kako bi našli njegovo netruležno telo. Isto tako, može i neko da predloži na Svetom arhijerejskom saboru kao najvećoj crkvenoj instanci da se patrijarh Pavle kanonizuje, da se uvrsti u diptih svetih. On je za nas svet, jer ga narod tako doživljava — hramovi u Beogradu i na Kosovu i Metohiji dobijaju freske sa njegovim likom, ali i biste.“
Iako ga je slikao u svim situacijama, naš sagovornik kaže da je izdvojio oko 500 portreta pokojnog patrijarha. Naglašava da je on insistirao da pri fotografisanju ne koristi blic, jer se zbog operacije očiju bojao da ne oslepi. Za izložbu koju je napravio, Vujičić je izdvojio 33 portreta.
„To je broj godina Hristovog života ali je istovremeno i broj godina koje je patrijarh Pavle bio episkop raško-prizrenski. Prva izložba bila je u Mladenovcu, jer je on 2007. proveo 18 dana u Institutu za rehabilitaciju Selters, a druga u Čačku. Tamo se održavaju dve manifestacije — Vujanski krst i Dani patrijarha Pavla. Vujanski krst nastao je u znak sećanja na dan kada je, 1944, kao veroučitelj u Banji Koviljači skočio u reku da spase svog đaka. Tada je dobio tuberkulozu i bio je u Manastiru Vujan, izolovan od svih, čak su mu i hranu štapom doturali plašeći se zaraze. On kaže da se molio vujanskom svetitelju i ostao je živ“, rekao je Hadži Marko Vujičić.
Izložba o patrijarhu Pavlu biće predstavljena beogradskoj publici 23. decembra.
