Reč je o rezoluciji koja je u Vašingtonu usvojena krajem oktobra, posle 35 godina rasprava o tom pitanju u SAD, i to u trenutku povećanih tenzija između Turske i Amerike.
Grem, koji obavlja funkciju predsednika Pravnog komiteta senata Kongresa i koji se smatra bliskim saradnikom Donalda Trampa, iskoristio je pravo da jedan senator može da blokira usvajanje rezolucije koju je usvojila cela palata. Grem je izrazio nadu da Turska i Jermenija mogu zajedno da reše ovaj problem i smatra da senatori „ne bi trebali ni da ulepšavaju ni da prepisuju istoriju“.
Genocid priznaju u više od 20 država
Do preokreta po ovom pitanju je došlo samo dve nedelje nakon što je Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio rezoluciju u kojoj se ističe da je ubistvo 1,5 miliona Jermena, počinjeno na teritoriji današnje Turskoj u periodu od 1915. do 1923. godine — genocid.
„Činjenica je da mnogi republikanci smatraju da je neophodno ponovo uspostaviti odnose sa jednim od svojih glavnih saveznika — Turskom. Zbog Trampovog odnosa prema Turskoj, mnogi američkog predsednika gledaju popreko, uključujući i republikance. Jasno je da je ta priča o usvajanju rezolucije o genocidu veoma stara. U SAD postoji veoma jak jermenski lobi, koji je davno pokrenuo ovo pitanje, a pokretala ga je i Demokratska stranka i, u principu, ta rezolucija bi bila usvojena davno, da nije bilo republikanaca“, objašnjava ruski politikolog Mihail Sineljnikov-Orišak.
Genocid nad Jermenima priznaju istoričari u više od 20 zemalja. Masovna ubistva Jermena za vreme Prvog svetskog rata i posle njega smatraju se prvim genocidom u 20. veku. Turska, naprotiv, priznaje da je bilo žrtava, ali negira da je reč o genocidu.
„Naravno, Turska se uvek vrlo oštro protivila usvajanju takvih rezolucija. Sada, kada se može reći da su odnosi između SAD i Turske narušeni, jermenski lobi je to, naravno, iskoristio. I ovo pitanje je skoro dovedeno do kraja i najverovatnije je da će ono biti završeno, jer se veto može prevazići i sa određenim brojem glasova. Mnogi republikanci, među kojima je i Grem, posebno su tvrdoglavi — ne menjaju svoj stav, veruju da je to strateška greška i da SAD ne treba da pogoršavaju odnose sa Turskom, već čine sve da se oni vrate na prethodni dobar nivo“, kaže Sineljnikov-Orišak.
Rezolucije Predstavničkog doma i Senata, koje se u svakom Kongresu usvajaju odvojeno, nisu pravno obavezujuće i imaju savetodavni karakter, ali Sineljnikov-Orišak je uveren da postoje velike šanse da rezolucija ponovo bude usvojena.
„Ona je gotovo usvojena — ovo je privremena blokada, koja može biti prevaziđena. Sada su odnosi između Amerike i Turske loši, ali ova priča će ih razdvojiti još više“, smatra ekspert.
Usvajanje rezolucije od strane američkih kongresmena bilo je direktna posledica pogoršanja tursko-američkih odnosa i politički instrument pritiska na Tursku zbog vojne operacije u Siriji, kao i zbog približavanja Ankare Moskvi i kupovine ruskog oružja, pre svega protivvazdušnih raketnih sistema S-400.
„Duboko povređena“ Turska
Neslaganja oko Sirije su u poslednje vreme intenzivirana, s obzirom da Amerikanci podržavaju Kurde, protiv kojih se Turska bori. Ankara je više puta optuživala Ameriku da je kurdskim Odredima narodne samoodbrane u Siriji dala više od 30.000 kamiona sa oružjem, kao i da pomaže stvaranje nezavisnog Kurdistana, što šteti interesima Turske.
Međutim, očigledno je da je tokom ovonedeljnog sastanka Trampa i Erdogana u Beloj kući došlo do ublažavanja napetosti između dva NATO saveznika, jer su strane odlučile da porade na rešavanju nagomilanih problema, a posebno po pitanju sistema S-400, koji je „kost u grlu“ Amerikancima.
Turski lider je u Vašingtonu rekao i da je Turska „duboko povređena“ rezolucijom Predstavničkog doma Kongresa SAD, kojom je formalno priznat genocid nad Jermenima od snaga Otomanskog carstva u vreme Prvog svetskog rata, i da ta rezolucija, usvojena 29. oktobra, ima potencijal da baci „veliku senku na odnose dve zemlje“, a dodao je i da o događaju od pre 104 godine treba da odlučuju istoričari, a ne političari.
Eksperti kažu da je veliku ulogu u usvajanju rezolucije odigrao i jermenski lobi, jer je njen autor projermenski kongresmen Adam Šif. Činjenica je da je jermenski lobi tražio priznanje „jermenskog genocida" decenijama, i da je sada uspeo ili je, barem, na pragu da to ostvari.
Podsetimo — Turska i Jermenija ne održavaju diplomatske odnose, a granica između zemalja je zatvorena od 1993. godine, na inicijativu Ankare. Neslaganja između zemalja postoje u vezi sa rešavanjem sukoba oko Nagorno-Karabaha, u kojem Turska podržava Azerbejdžan, kao i u vezi sa istorijskom procenom zločina nad Jermenima 1915. godine.
