Iako u sklopu te baze nisu izgrađene piste za uzletanje i sletanje vojnih aviona, ona omogućava Moskvi da prati sva vojna kretanja u Baltičkom moru, što je od presudne važnosti za Rusiju kako bi osigurala bezbednost svog drugog najvećeg grada — Sankt Peterburga.
Američki list „Volstrit džurnal“ ocenjuje da razmeštanjem nove vojne baze na Goglandu Rusija pokušava da izvrši vojni i psihološki pritisak na okolne zemlje, kako bi stala na put najgorem scenariju po Moskvu, a to je da da Finska i Švedska uđu u NATO.
Pored toga, ta baza omogućava Rusiji i određeni politički uticaj na bivše sovjetske republike — Estoniju, Litvaniju i Letoniju, koje su već članice NATO-a, budući da prisustvo ruske vojske na tom ostrvu predstavlja konstantnu brigu od potencijalnog napada.
Aleksej Anpilogov, ruski publicista i direktor Fonda za istorijska istraživanja „Osnovanije“, za Sputnjik kaže da razmeštanje te baze treba posmatrati pre svega u kontekstu odgovora na jednostrane poteze NATO-a po pitanju približavanje snaga ruskim granicama.
Svaka akcija iziskuje reakciju
„Kao što nalaže i Njutnov zakon — na svaku akciju uslediće reakcija. Ako bi se sagledavali isključivo pojedinačni slučajevi, tada bi pojedinci i mogli da okrive Rusiju da se ponaša agresivno, ali uvek je potrebno sagledavati celokupnu sliku, a tada se ispostavlja da se Rusija konstantno ponaša odbrambeno“, konstatuje.
Anpilogov ističe i da je Gogland ruska suverena teritorija, samim tim ne postoji nijedan razlog zašto bi se iko bunio što Moskva na tom ostrvu razmešta svoju bazu. Takođe je ocenio i da je ovo logičan korak budući da je Rusija još 2015. godine istupila iz Sporazuma o običnim oružanim snagama u Evropi, koji ju je ograničavao da razmešta vojne baze u blizini teritorija drugih zemalja.
Treba podsetiti da je Rusija prvi put saopštila da će istupiti iz tog sporazuma još 2007. godine, mnogo pre svih optužbi da je Moskva protiv bilo koga pokrenula jednostrana agresivna dejstva.
To je bilo i mnogo pre nego što je izbila kriza na jugoistoku Ukrajine, a godinu dana pre nego što su izbile krize u Abhaziji i Južnoj Osetiji. Dakle, reč je odgovoru Rusije na jednostrane odluke NATO-a, koji se takođe obavezao da isto tako neće razmeštati svoje snage u blizini ruskih granica. Međutim, sada je svima jasno da je sve to uništeno, tvrdi Anpilogov.
Strateški značaj Goglanda
Što se tiče strateškog položaja tog ostrva, Anpilogov kaže da je ono, iako relativno istureno, izuzetno bitno za zaštitu ključnih gradova Rusije — Sankt Peterburga, koji je udaljen svega 50 kilometara od granice sa NATO-om, ali i Kalinjingrada, koji je praktično opkoljen članicama Alijanse.
Gogland je ostrvo koje izlazi na takozvanu „srednju stratešku liniju“, imajući u vidu da se nalazi zapadnije od te zamišljene paralele koja spaja Viborg i estonsku Narvu. Međutim, ako se uzme u obzir položaj Sankt Peterburga, krupnog megapolisa sa preko pet miliona ljudi, onda postaje jasno šta će Rusiji takva baza.
Treba imati u vidu da se u toj bazi nalaze isključivo helikopteri, kojima nije moguće izvesti iznenadne napade na, recimo, Talin, ili neke druge bitne gradove, napominje Anpilogov. Zbog toga Zapad ni ne treba da bude zabrinut od neke potencijalne agresije.
Anpilogov dodaje i da ne misli da Rusija na ovaj način vrši vojno-psihološki pritisak na bilo koga, već da su svi potezi Moskve iznuđeni i da isključivo predstavljaju odbrambeni odgovor.