Lider pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti sastao se ove nedelje sa predsednikom opštine Bujanovac Šaipom Kamberijem i predstavnikom Kancelarije za ekonomski razvoj u ovoj opštini Agonom Isljamijem. Jedna od tema razgovora bila je i „potreba postojanja univerziteta na albanskom jeziku u Bujanovcu“.
Da li je ovo obrazovni ili politički projekat?
Odlučuje Srbija
Dr Zoran Stanković, direktor Koordinacionog centra za jug Srbije, za Sputnjik kaže da na jugu već postoji istureno odeljenje Ekonomskog fakulteta iz Subotice, na kome se nastava odvija na albanskom jeziku.
„Mislim da se zna kako se osnivaju univerziteti u Srbiji i ko može da ih osniva. Prema tome, neka se svako drži zakona i neka se po njemu ponaša i to je suština svega“, kratko je prokomentarisao dr Stanković uz objašnjenje da na odeljenju koje postoji u Bujanovcu i na kome se nastava odvija na albanskom, dolaze, između ostalih, i profesori iz Tetova.
Kamberi je u razgovoru sa Kurtijem izrazio želju i da se institucije na Kosovu formiraju „što je pre moguće“, kako bi nova vlada mogla da započne rad na promenama za koje su glasali građani.
Prazna priča
Nikola Lazić, urednik portala „Bujanovačke“, za Sputnjik kaže da je na jugu Srbije sve ispolitizovano, pa u taj kontekst stavlja i priču o univerzitetu na albanskom jeziku.
„Albanski lideri sa juga Srbije vrlo dobro znaju da Srbija neće dozvoliti da se ovde otvori kosovski univerzitet. Ali približavaju se izbori, a ovde se vodi velika bitka oko nekoliko stranaka za pobedu i to koketiranje sa temom Kosova i nacionalnim egom po meni je deo predizborne kampanje“, uveren je on.
Naš sagovornik ne veruje da će Albanci sa juga Srbije dobiti neku veću ili ozbiljniju podršku sa Kosova, a koju oni očekuju zbog predstojećih lokalnih izbora.
„Već dve godine postoji zahtev da se uključe u Briselski dijalog, a kasnije je to preformulisano, pa se traži da se zapravo raspravlja o njihovim problemima. Međutim, od tada je prošlo dve godine, a i od toga nema ništa“, ističe Nikolić.
Kurtoazno…
Po njegovim rečima, Albancima sa juga Srbije više znači ta priča da su Kosovo i Albanija uz njih. Važno im je ono što je u praksi. On podseća i da Albanci sa juga nisu bili za Kurtija, ali da se sada povode za činjenicom da će on biti premijer Kosova.
„Inače, na sastanku Kurtija i Kamberija istaknuta je i potreba za većim angažovanjem kosovskih i albanskih institucija za tamošnje Albance. Osim o univerzitetu, govorilo se i o zajedničkom fondu Albanije i Kosova za Preševsku dolinu, koji je odobren pre skoro šest godina.“
Poseban akcent stavljen je na činjenicu da se Albanke sa juga Srbije porađaju u Vranju, jer za to nemaju mogućnost ni u Bujanovcu ni u Preševu. Albanski odbornici su ovim dokumentom ponovo pozvali međunarodnu zajednicu, posebno Evropsku uniju, da u kontaktima s Beogradom upotrebi sve zakonske, političke i diplomatske mehanizme, kako bi se „napokon zaustavio proces diskriminacije Albanaca“. Oni su napisali i statut Zajednice albanskih opština kao pandam Zajednici srpskih opština tražeći da imaju ista prava kao Srbi na Kosovu.
