Iran je, tako, počeo da proizvodi dodatne količine niskoobogaćenog uranijuma. Računa se da Teheran sada ima oko 500 kilograma takve vrste uranijuma, što je oko 200 kilograma više nego što mu je dozvoljeno sporazumom.
Događaju je prethodio manji incident sa jednom inspektorkom IAEA, kod koje je su, prilikom kontrole na ulazu u postrojenje, pronađeni znaci da ona poseduje opremu za koju nema dozvolu da bude uneta. Inspektorka je zadržana, dozvola za kontrolu joj je oduzeta i ona je napustila Iran.
Poruka Evropi
Ono što Iran aktiviranjem centrifuga pokušava da kaže evropskim silama ― potpisnicama sporazuma, možda je najbolje izrazio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, koji je istakao odgovornost Evrope za novonastalu situaciju.
„Oni (Evropa) zahtevaju da Iran izvrši sve obaveze bez izuzetka, ali ne daju ništa zauzvrat“, rekao je on novinarima u Moskvi.
Aktiviranje centrifuga četvrti je put od maja prošle godine da je Iran sa određenim merama istupio iz nuklearnog sporazuma, kaže spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović.
„Iran insistira na tome da su sve ove mere koje je do sada preduzimao u skladu sa sporazumom koji je postignut, jer se odnose na neke obaveze koje je dobrovoljno prihvatio, koje nije morao da preuzme. Međutim, oni su sada odustali od tih gestova dobre volje, koji su sadržani u članovima 26 i 36 nuklearnog sporazuma“, kaže on.
Situacija, prema Korkodelovićevom mišljenju, još uvek nije zaoštrena u velikoj meri. Iran planira da obogati uranijum do 4,5 stepeni, dok stručnjaci kažu da sve preko 20 stepeni postaje znatno ozbiljnije jer ubrzava mogućnost da u relativno kratkom roku uranijum bude obogaćen do preko 90 odsto, kada može da bude korišćen i u vojne svrhe.
„I sami Iranci kažu da ne žure i preduzetim koracima šalju upozorenje međunarodnoj zajednici, pre svega evropskim partnerima da ne ispunjavaju deo ekonomskih obaveza prema Iranu, koje su proistekle iz Sporazuma“, objašnjava Korkodelović.
Evropske zemlje dosta su lutale u traganju za finansijskim alatkama kojima bi mogle da prevaziđu pretnju američkih sankcija, a Teheran nije zadovoljan merama koje su Evropljani do sada preduzeli, dodaje on.
Iran od evropskih država, prema Korkodelovićevim rečima, očekuje dve stvari.
„Očekuje da vidi neke ekonomske koristi od pridržavanja sporazumu i da evropske zemlje izvrše pritisak na Trampa da se vrati za pregovarački sto. Iranci ne pristaju na novi dogovor sa Trampom, već samo žele da se on ponovo uključi u sporazum, a potom mogu da nastave razgovore“, napominje on.
Praksa evropskih zemalja, smatra naš sagovornik, u budućnosti će ostati ista. Čekaće na dalje korake Irana i neće preduzimati ništa što bi otežavalo i iransku, i njihovu poziciju. Tako bi, eventualno, ostavili mogućnost da se Tramp predomisli.
Teheran neće odustati od svojih zahteva i igra na vremenski faktor
Među međunarodnim posmatračima jača uverenje da Iran neće odustati od zahteva da se Tramp vrati u okvire sporazuma, ukine sankcije i ne postavlja preduslove za pregovore, jer je ekonomska situacija u Iranu bolja nego što je bila pre godinu dana, konstatuje Korkodelović.
Svoj stav naš sagovornik ilustruje i člankom iz američkog uticajnog časopisa „Forin afers“, u kome se navodi da se Iran lako nosi sa američkim sankcijama.
„Izgleda da je Iran uspeo u svom višegodišnjem naumu da izađe iz okvira jednokulturne privrede, da se oslanja isključivo na izvoz nafte. Značajno je pao procenat prihoda koji nafta donosi iranskom budžetu, ali se izvozi znatno više drugih proizvoda ― struja, ugalj, beton, razne usluge…“, navodi Korkodelović.
Situacija je, tako, što se iranske nacionalne privrede tiče, bolja. To ne znači da su i Iranci pojedinačno osetili boljitak, ali očigledno je da je ekonomska situacija stabilizovana, tako da Iran može da računa na to da će dobiti na vremenu.
Na isti faktor, prema Korkodelovićevom mišljenju, mogu da računaju i evropske zemlje, koje su prilično bespomoćne kada se radi o odnosima sa Iranom, zaključuje Korkodelović.
Nuklearni sporazum, koji je, nakon dugih i teških pregovora, potpisan između šest velikih sila (SAD, Rusija, Kina, Nemačka, Francuska i Velika Britanija) i Irana, trebalo je da stavi tačku na političku krizu vezanu za nuklearne ambicije Teherana, ukine sankcije i ekonomski otvori Islamsku Republiku.
Međutim, izbor Donalda Trampa, ogorčenog kritičara Sporazuma, za predsednika Amerike, doveo je do izlaska Vašingtona iz okvira tog sporazuma maja prošle godine i uvođenja sankcija Iranu, ali i svim kompanijama koje sa Iranom posluju.