Poseta američkog zvaničnika Tomasa Zarzeckog Beogradu treća je u nizu poseta vašingtonskih diplomatskih „specijalaca“ našoj zemlji. Pre njega, srpski zvaničnici imali su prilike da ugoste Tomasa Grenela, specijalnog izaslanika američkog predsednika za rešavanje kosovskog pitanja, a potom i Metjua Palmera, specijalnog izaslanika za Balkan.
Za razliku od dvojice prethodnih posetilaca Srbije, Zarzecki nije zadužen za politička pitanja. On je rukovodilac Radne grupe 231. Tačnije — zadužen je za sprovođenje Zakona o suprotstavljanju američkim protivnicima putem sankcija.
Vežbe sa Rusijom prizvale specijalca
Ovim zakonom američki zakonodavci predvideli su moguće kažnjavanje bilo kog pojedinca, firme ili države za koje se utvrdi da su se svesno upustili u „značajnu razmenu“ sa vojnim i obaveštajnim sektorom Rusije.
Mogućnost da Amerika Srbiji uvede sankcije zbog kupovine ruskog naoružanja pominjana je još pre godinu dana, zbog nabavke ruskih helikoptera, a aktuelizovane su ponovo nakon nedavno završene vojne vežbe „Slovenski štit 2019“, na kojoj su se pojavili raketni sistemi S-400 i „Pancir“.
Nije teško dokučiti razlog posete Zarzeckog — dovoljno je pogledati koje su se ruske kompanije do sada našle na američkoj „crnoj listi“. Tu su MiG, „Ruski helikopteri“, biro KPB, koji je projektovao „Pancir“, ali i javno preduzeće ROE, preko kog se odvija sva trgovina naoružanjem iz Rusije.
Listu kreira politika
Spisak nije konačan, zato što je, prema rečima vojnog analitičara Aleksandra Radića, režim sankcija postavljen u duhu anglosaksonskog prava.
„On se odnosi na oblike vojne, obaveštajne i vojno-tehničke saradnje sa Ruskom Federacijom, za koje se proceni da mogu da budu štetni američkim interesima. Znači, nije reč o fiksnoj listi razloga koji mogu da dovedu do aktiviranja zakona i izricanja sankcija pojedincima, nego o jednom mehanizmu, koji se koristi fleksibilno, u skladu sa potrebama politike“, tvrdi Radić.
Takva formulacija, dodaje on, jeste u duhu anglosaksonskog shvatanja pravnog poretka — možete da primenjujete neke mere, ali i ne morate, u zavisnosti od situacije.
Radić američki zakon poredi sa sankcijama koje je EU uvela Rusiji. Zabranjena je, dakle, svaka vojna saradnja, osim onoga što je potrebno za održanje snaga NATO-a. Znači — samo ono što njima koristi.
„To omogućava da, recimo, Mađarska ove godine remontuje borbene helikoptere MI-24, a Hrvatska helikoptere MI-171, u saradnji sa ruskim firmama. Dobar deo članica NATO ima i rusku tehniku u naoružanju i nije sporno održavati tu tehniku. Ali sporno je kupovati nove borbene sisteme, naročito ako su ofanzivni“, kaže Radić.
Zaštita američkih firmi
Smisao sankcija je, prema njegovom mišljenju, zaštita interesa američkih firmi.
„Kada se ogoli šta se tu dešava, jasno je da sankcije mogu biti uvedene, ako želite da narušite neka pravila igre koja bi dovela u pitanje položaj američkih firmi u borbama za velika tržišta, kao što je indijsko, gde se takođe nastupa kombinacijom diplomatskih pritisaka. Bez obzira što Indija poziva na tender i Ruse i Amerikance, Amerikanci se ne usuđuju tek tako da zaprete, ali imaju taj mehanizam sankcija“, objašnjava naš sagovornik.
Model sankcija koje su sada tema ne predstavlja način razmišljanja iz devedesetih ili način na koji su tretirani Severna Koreja ili Iran, pa se ne izriču državama, već pojedincima ili kompanijama. Kao proizvod neefikasnosti sankcija protiv država, u krugovima američke politike ocenjeno je, prema Radićevim rečima, da bi efikasnije bilo stavljati pojedince ili firme na simboličnu crnu listu.
Prvi na udaru kineski general
I takav režim sankcija je, kaže Radić, fleksibilan, a prvi koji je osetio posledice gneva američkih zakonodavaca prošle godine je kineski general Li Šanfu, rukovodilac odeljenja kineske armije koje se bavi razvojem opremanja vojske pri Centralnom vojnom savetu. Šanfu je potpao pod režim sankcija zbog kineske kupovine sistema S-400 i aviona SU-35.
„Analogno tom mehanizmu, mogli bismo da pretpostavimo da su, s obzirom na senzibilnost srpsko-američkih odnosa i na sve ono što može da zamuti političku situaciju u regionu, sankcije moguće, čak i da su realne, ali da bi bile izrečene nekim ličnostima iz drugog nivoa, koje direktno učestvuju u saradnji sa Rusijom“, zaključuje Radić.
