„Pregovori su blokirani krivicom kosovskih Albanaca, koji ne žele da naprave ustupke ni po jednom pitanju, a Srbija ističe da u tom slučaju nema ni nastavka dijaloga“, kaže Jelena Guskova sa Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauka.
Ona očekuje da će posle izbora u Prištini doći novi ljudi, pa će i pregovori možda biti obnovljeni pod nekim novim uslovima.
„Međutim, Beograd je potpuno jasno rekao da prethodno moraju biti ukinute takse od 100 odsto na robu iz centralne Srbije i da moraju biti poštovana prava Srba na Kosmetu, određena Briselskim sporazumom iz 2013. godine“, podseća ona, dodajući da za sada nema naznaka daljih poteza Albanaca — niti žele da razgovaraju o razmeni teritorija, niti da daju prava kosovskim Srbima, a tim pre ne žele da ukidaju carine.
Ipak, dodaje ona, nove političke strukture u Prištini možda će biti kooperativnije, a perspektive za pregovore postoje.
Nema rešenja bez saglasnosti Rusije
Guskova takođe smatra da bi bilo sasvim prirodno da se Moskva uključi u dijalog o rešenju kosovskog pitanja.
„Sve zavisi od toga kakav cilj političari postavljaju. Verovatno taj cilj i određuje ko treba da učestvuje u pregovaračkom procesu“, napominje ona.
Katarina Entina iz Instituta za Evropu Ruske akademije nauka veruje da će se, pre ili kasnije, Rusija uključiti u pregovore o rešenju za kosovsko pitanje.
„Što se tiče Moskve, to će se desiti pre ili kasnije, u ovom ili onom formatu. A format koji sada postoji predviđa, kao što je govorila odlazeća administracija EU, na čelu sa Federikom Mogerini, da bilo koje rešenje koje postignu Beograd i Priština treba da bude potvrđeno u Savetu bezbednosti UN, pa tako ono svakako ne može biti prihvaćeno bez saglasnosti Rusije. Zato je svakako potrebno učešće Rusije, na ovaj ili onaj način“, smatra Entina.
Ona podseća da su Srbi ranije više puta izražavali želju da se Moskva uključi u dijalog.
Što se tiče aktivizacije samih pregovora, kako je navela, to je nešto što je i te kako poželjno i za Moskvu i za Beograd, a možda čak i za Prištinu.
