„U više navrata smo na svim terenima, na svim nivoima, govorili o tome da se držimo ranijeg stava. Polazimo od neophodnosti poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. Polazimo od toga da tokom razmatranja i rešavanja svih pitanja kao osnovu treba uzimati upravo međunarodno pravo, ne jednostrane akte. To je, pre svega, rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244“, poručio je u Medvedev u intervjuu za „Novosti“, komentarišući višegodišnju podršku zvanične Moskve Srbiji u njenoj želji da očuva Kosovo i Metohiju u svom sastavu.
Upitan da li to što su mnoge zapadne zemlje, ignorišući međunarodno pravo, priznale secesiju KiM može da se završi stvaranjem „velike Albanije“, Medvedev je odgovorio da su takve ideje veoma opasne.
„Sve ideje različitih novih ujedinjenja i država veoma su opasne. Pošto na kraju provociraju najagresivnije krugove, koji su u najvećoj meri nacionalistički opredeljeni, da postižu svoje ciljeve pomoću nasilja i oružja, kojeg je, sve u svemu, dovoljno. Smatram da su to vrlo opasne izjave“, istakao je Medvedev.
On je dodao da Balkan ostaje dosta nemiran region i da se nikako ne sme dopustiti ponavljanje bilo kojih manifestacija nasilja, pokušaja da se jednostrano prekroji mapa Balkana ili bilo koje druge akcije koje mogu da rezultiraju humanitarnom katastrofom.
Istovremeno, kako je dodao, Moskva ne može da zanemari procese koji se odvijaju i pritisak koji se sada vrši iz Prištine.
„Pogotovo što su tamo, koliko razumem, upravo na vlast došli ultranacionalistički krugovi“, rekao je Medvedev dodajući da zato Moskva pažljivo prati ono što se dešava.
Ruski premijer, uoči zvanične posete Srbiji, gde stiže na obeležavanje zajedničkog jubileja — 75-godišnjice oslobođenja Beograda, izrazio je posebnu zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću što ga je pozvao da u posetu Srbiji dođe upravo u danima kada se obeležavaju pomenute godišnjice.
„Naše zemlje su mnogo nastradale od fašizma. I veoma je važno da zadržimo iste ocene onoga što je bilo tada, pre 75 godina. Te ocene su iste. Nisu podvrgnute nekoj političkoj eroziji. U stvari, to su istinite ocene onoga što je bilo“, naglasio je ruski premijer.
Govoreći o pokušajima pojedinih zapadnih zemalja da izvrše reviziju istorije 20. veka, Medvedev je rekao da je sve to neprihvatljivo, kao i da se mnogima, uključujući i njega, činilo da kada je u pitanju Drugi svetski rat, ne može da dođe do bilo kakve revizije.
„Smatram da je zadatak naših zemalja, naših istoričara, civilnog društva u našim državama, i u Rusiji i u Srbiji, u tome da se suprotstavljamo tom pokušajima, i obeležavanje jubileja je upravo najbolji teren, najbolja govornica da to bude rečeno“, naglasio je Medvedev.
On je ocenio da su odnosi dve zemlje zaista dobri i da su to odnosi partnera i u političkoj i u ekonomskoj oblasti, dok je na pitanje zašto ruski investitori malo ulažu u srpsku ekonomiju, odgovorio da sa tim ne može da se složi.
„Ne mogu da se složim sa vama u tome da Rusija uopšte ne posvećuje pažnju ekonomskom razvoju Srbije, investicijama u Srbiji. Verovatno, uvek može da se govori o tome da se može više i bolje, ali su se inače poslednjih godina, sve u svemu, te investicije akumulirale i sada ukupni obim akumuliranih investicija u Srbiji, ako ne grešim, iznosi otprilike četiri i po, odnosno pet milijardi dolara“, kazao je ruski premijer.
On je ocenio da može i da treba da se radi više, ali i da ipak ne može, a da ne primeti, da najveće ruske kompanije prisustvuju na srpskom tržištu.
„Ono što, čini mi se, nedostaje, to je saradnja ne na nivou velikih kompanija, nego na nivou srednjeg i malog biznisa. Tu stvarno ima šta da se radi i takvi kontakti bi nam svakako bili potrebni“, ocenio je Medvedev.
