Jan Černogorski (75) je po obrazovanju pravnik, a sedamdesetih godina proslavio se kao advokat, braneći disidente i vernike. Nešto pre revolucije 1989. godine i sam je, kao disident, dospeo u zatvor.
„Nisam bio dugo u zatvoru, proveo sam tamo otprilike tri meseca i dve nedelje. Zatvorili su me zato što sam izdavao zabranjeni časopis ’Bratislavski list‘, koji je bio protiv komunističkog režima. Tamo sam bio naveden kao izdavač. Takođe sam bio uhapšen jer sam 21. avgusta 1989. godine pozvao ljude da polože cveće na mesta gde su 1968. godine, prilikom ulaska trupa Varšavskog ugovora, vojnici pucali na naše ljude. Treći razlog je bio taj što sam u julu 1989. godine pored statue generala Štefanika (Milan Rastislav Štefanik, slovački astronom, političar) u jednom selu, zahtevao da se održe slobodni izbori. Zato su me uhapsili i optužili za pripremu nereda protiv socijalističkog režima“, priseća se Černogorski.
Posle toga Černogorski je dugo bio na rukovodećim pozicijama: devedesetih godina je bio premijer, ministar spoljnih poslova i ministar pravde.
„Moram reći da u novembru 1989. godine nismo mislili da će novac igrati veliku ulogu u društvu. Sada je glavni kriterijum za uspešnost građanina novac. Tada su svi, čak i Vaclav Havel, bivši predsednik Čehoslovačke, govorili da NATO i Varšavski dogovor treba da budu raspušteni i da evropske države treba da krenu putem saradnje. Međutim, sve je bilo obrnuto. Češku i Slovačku su uvukli u NATO, a zatim su slovački vojnici morali da idu u Irak. I sada se slovački vojnici nalaze u Avganistanu i baltičkim državama, gde su uvučeni u tenzije sa Rusijom. Mi nismo to tako zamišljali“, objasnio je Černogorski za Sputnjik.
„Plišana revolucija se dogodila zato što je komunizam usporavao razvoj država u kojima je vladao, ali ideali Plišane revolucije znatno su se razlikovali od toga što se dešava sada.“
A šta da je neko poklonio Moravsku Slovačkoj...
Bez obzira na disidentsku prošlost, Černogorski ne povezuje Rusiju sa SSSR-om i zalaže se za saradnju sa njom. Konkretno, on je na čelu udruženja „Prijatelji Krima“ i društva „Slovačka-Rusija“.
„Slovačka simpatiše Rusiju već više od 200 godina. A bez obzira na to što je sada u slovačkim medijima prisutna antiruska kampanja, ona ne utiče mnogo na ljude. Ljudi su nasledili način razmišljanja od svojih očeva, deda, pradeda. Osim toga, oni vide da Ruska Federacija, u suštini, ima dobru politiku. A to što je sada, recimo, Krim deo Rusije, on je bio njen otprilike 200 godina. Ja na to uvek odgovaram: šta bi radili ljudi da je Gustav Husak (predsednik Čehoslovačke od 1979. do 1989. godine) poklonio Moravsku Slovačkoj, kao što je Nikita Hruščov poklonio Krim Ukrajini“, zapitao je bivši političar.
„Sa jedne strane, ja sam nasledio od roditelja dobar odnos prema Rusiji, a onda sam za vreme školovanja izučavao rusku kulturu, literaturu i jako sam je zavoleo. A sada vidim da Rusija upravo uz pomoć svoje politike ne dopušta Sjedinjenim Državama da diktiraju svoju volju celom svetu“, kaže Černogorski na kraju razgovora za Sputnjik.
