Autor upozorava na to da pojedine članice Evropske unije same aktivno rade na tome da ne dopuste Evropi da bude autonomna.
Posle početka turske vojne operacije protiv Kurda u Siriji Evropa je pretila turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu sankcijama, podseća Žoslin Kulon. Ipak, ta tema je nestala s ekrana evropskih televizora, a Evropljani su „ispali iz igre“ na Bliskom istoku, gde od pre neki dan svoje karte baca Rusija.
Ako su Evropljanima bili dragoceni Kurdi, zbog čega im nisu pomogli, pita se Kulon. Odgovor je, prema njegovom mišljenju, jednostavan: evropske zemlje nikada nisu uspele da se slože u vezi s pitanjima spoljne politike i odbrane onako kako su uspele u ekonomskoj i društvenoj sferi.
Neuspeh u Siriji nije jedini spoljnopolitički problem Evropske unije, smatra Kulon. Drugi kamen spoticanja jeste pokušaj da se izradi zajednička strategija prema Ukrajini.
Dok Pariz i Berlin traže načine da obnove dijalog s Moskvom i istovremeno podržavaju težnje novog ukrajinskog rukovodstva da obnovi vlast u Donbasu, države Centralne i Istočne Evrope, tvrdi Kulon, strahuju od cene koju treba platiti za tajne dogovore velikih država s Moskvom, u kojima su sklone da vide pobedu Vladimira Putina. Njegov cilj, ubeđene su te države, jeste raskol u Evropi.
Američke ucene
Evropa je u međuvremenu postala meta ne samo Rusije, nego i američkog predsednika Donalda Trampa, navodi analitičar. Šef Bele kuće nikada nije krio da podržava „bregzit“ i otvoreno je pozivao druge članice Evropske unije da slede britanski primer i da izađu iz „evropske tamnice“.
Amerika danas protiv Evrope koristi ekonomske ucene, primoravajući evropska preduzeća da napuste Iran, uprkos nameri evropskih vlada da posluju s tom zemljom nakon istupanja SAD iz iranskog nuklearnog sporazuma koji je sklopljen 2015. godine.
Pored toga, očigledno zahlađenje američkih vlasti prema NATO-u primorava Evropljane da ozbiljno razmisle o bezbednosti svog kontinenta u budućnosti, napominje Kulon.
„Vašington može da prestane da ispunjava svoje obaveze prema Evropi prosto zbog toga što ona za njega više nije prioritet“, navodi stručnjak. Istovremeno, najveći deo američke elite više ne oseća tako snažnu političku, kulturnu i sentimentalnu povezanost s Evropom, kao njihovi prethodnici.
Upravo zbog toga Emanuel Makron se tako aktivno zalaže za ideju „evropske strateške autonomije“, koju su, nažalost, prilično suzdržano primile zemlje Centralne i Istočne Evrope, navodi autor.
Prema njegovim rečima, na prvim linijama fronta je Poljska, „trojanski konj SAD u Evropi“, s projektom izgradnje vojne baze za američke vojnike pod nazivom „Tvrđava Tramp“.
Poljska, baltičke zemlje i Ukrajina, prema mišljenju autora, zaboravljaju na svoj geografski položaj — one se graniče s Rusijom, a ne sa SAD.
„Male države neće spasiti svoju kožu vezujući se za superdržavu koja se nalazi na desetine hiljada kilometara od njih. Kurdi znaju ponešto o tome“, naglašava Kulon.
Amerikanci će jednog dana otići, a te zemlje će biti prinuđene da se suoče sa svojim susedom, a tada će im biti potrebna Evropa, smatra autor.
„Evropa postoji“, uverava ekspert i dodaje da ona to dokazuje svakodnevno, posredstvom „meke moći“: izradom normi i pravila, subvencijama, komercijalnim sporazumima i humanitarnom pomoći. Ipak, ona zaboravlja na „čvrstu silu“, koja je ograničena na nekoliko mirovnih operacija u Africi.
„Potrebno je da Evropa odluči da postane velika država ako želi da svet obraća pažnju na nju“, zaključuje autor.
