Apelovanje na Rusiju da vrati kontrolu nad Krimom nekoj drugoj zemlji je potpuno apsurdno, rekao je ruski analitičar, komentarišući saopštenje koje je objavila Komisija Ukrajina-NATO nakon sastanka u Kijevu.
U tom saopštenju se zahteva da se okonča rat u Donbasu, kao i da se ta teritorija i poluostrvo Krim vrate pod kontrolu Ukrajine.
„Kako je pre nekoliko godina rekao predsednik Rusije Vladimir Putin, pitanje Krima je ’potpuno zatvoreno‘. Ako NATO i Kijev vide svet u nekom drugom svetlu, u svetlu svojih geopolitičkih iluzija, to je njihova stvar. Realnost je potpuno drugačija — zasnovana je na volji stanovnika Krima, koja je izražena na referendumu“, naglasio je Baturin.
U saopštenju Komisije Ukrajina-NATO snažno se osuđuje „ilegalna i nelegitimna ruska aneksija Krima“, kao i „kontinuirano i obimno jačanje ruske vojne moći na Krimu“, što je, prema zaključcima koje je Komisija donela, „deo krupnijeg modela ruske agresije u regionu“.
Krim — najveća rana Zapada
Prema mišljenju Baturina, NATO smatra Krim jednom od najvećih rana Zapada u istoriji.
„Upravo zbog toga se čini sve kako bi se sačuvala politika sankcija, određeno ideološko jedinstvo Zapada u nastavku antiruskog stava u politici, ekonomiji, vojnoj sferi. To se ne može objasniti nikakvim razumenim argumentima i međunarodnim pravilima“, konstatovao je analitičar.
Sastanak Komisije NATO-Ukrajina
U Kijevu je održan sastanak članova Komisije NATO-Ukrajina, kome je prisustvovao i predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, kao i članovi Vlade Ukrajine. Na sastanku je diskutovano o bezbednosnoj situaciji u Ukrajini i oko nje, kao i o napretku u partnerstvu Ukrajina-NATO.
Kako je saopšteno, sastanak je održan na marginama posete delegacije Severnoatlantskog saveta Ukrajini. „Države-članice NATO duboko su zabrinute zbog kršenja ljudskih prava i ruskog zloupotrebljavanja vlasti na Krimu protiv svih građana Ukrajine, uključujući krimske Tatare i druge članove lokalnih zajednica. Pozivamo Rusiju da omogući pristup Krimu međunarodnim organizacijama za posmatranje. Reakcija NATO/a na nezakonite akcije Rusije u Ukrajini u skladu je sa opštim međunarodnim merama, uključujući uvođenje sankcija. Nemoguće je poslovati bez očiglednih konstruktivnih promena u postupcima Rusije, koji će pokazati poštovanje međunarodnog prava i međunarodnih obaveza“, precizirano je u dokumentu.
Krim se ponovo ujedinio s Rusijom u martu 2014. godine, nakon referenduma koji je održan posle državnog udara u Ukrajini. Za pripajanje Rusiji glasalo je 96,77 odsto stanovništa Krima i 95,6 odsto građana Sevastopolja.
Iz Moskve su više puta izjavljivali da je odluka donesena demokratskim putem, u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN.
