Tokom zvanične posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji, u januaru, potpisan je međuvladin sporazum o saradnji u miroljubivoj upotrebi atomske energije. Samo devet meseci kasnije, tokom posete premijera Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva Beogradu, stvar je konkretizovana. Potpisan je sporazum vlada dveju država o saradnji u izgradnji Centra za nuklearnu nauku, tehnologiju i inovacije na teritoriji Republike Srbije.
Izgradnjom visokotehnološkog centra u našoj zemlji biće stvorena platforma za istraživanje i praktičnu primenu atomske tehnologije u mirnodopske svrhe.
Na sajtu ruske korporacije za atomsku energiju „Rosatom“, koja će biti naš partner u ovom poslu, objavljeno je, međutim, da će rad Centra doprineti rešavanju niza važnih zadataka, uključujući proizvodnju radioizotopa za medicinske, industrijske i poljoprivredne svrhe. Takođe i proizvodnju dopiranog silicijuma za industriju, pružanje usluga za utvrđivanje elementarnog sastava ruda i minerala, uzorke životne sredine, obuku za nuklearnu industriju, kao i aktivnosti koje su pogodne za razvoj inovacija i istraživanja u oblasti digitalne tehnologije...
Nova reč tehnologije
Centar u kome će biti instaliran višenamenski istraživački reaktor kapaciteta do 20 megavati, predstavljaće najnoviju reč u razvoju nuklearne tehnologije, kako je to rekao generalni direktor „Rosatoma“ Aleksej Lihačov. On je stavio potpis na Sporazum zajedno sa srpskim ministrom zaduženim za inovacije i tehnološki razvoj Nenadom Popovićem.
Izgradnja Centra bi, prema Popovićevim rečima, mogla da bude pokrenuta već naredne godine.
Viši naučni saradnik Instituta za fiziku u Beogradu Vladimir Udovičić ocenio je za Sputnjik da je u svim segmentima reč o značajnoj investiciji u naučnu infrastrukturu i naročito primenu nuklearne energije u mirnodopske svrhe.
„Radi se o tipu istraživačkog reaktora koji se koristi delom u istraživanjima, delom u primeni, najviše u medicini i proizvodnji radiofarmaceutika koje smo mi dosad uglavnom uvozili i nismo proizvodili“, objašnjava Udovičić.
„Takvu instalaciju mi dosad nismo imali. Postojao je u Institutu za nuklearne nauke u Vinči i reaktor isto ruske proizvodnje manje snage, koji je zapravo u procesu dekomisije. To znači da se gasi. Njegov radni vek je bio dok je postojao nuklearni program u bivšoj državi Jugoslaviji. U međuvremenu, taj program je napušten i on je ušao u proces zatvaranja i nije u funkciji“, napominje sagovornik Sputnjika.
Kadrovski osiromašili
Udovičić ukazuje na to da je ovo sada nešto potpuno novo i po dimenzijama dosta značajno, naročito što je vezano za nuklearnu fiziku i za primenu atomske energije u mirnodopske svrhe.
Na pitanje — da li mi imamo odgovarajući stručni kadar za to — Udovičić napominje da reaktor koji smo imali ne funkcioniše nekoliko desetina godina i da smo u tom vremenu kadrovski puno osiromašili. On u tome vidi dodatnu dimenziju novog Centra.
„To bi zaista bio zamajac da se školuju neki novi kadrovi, i verovatno bi ruski partneri bili spremni da ponude neke treninge i obuku za naše ljude. Pošto su to projekti na duže staze, verovatno bi to značilo i privlačenje nekih mladih ljudi da se školuju u tom pravcu. Mi smo te kadrove nekada školovali, ali to su ljudi koji su većinom u penziji ili se ne bave time, tako da bi to, u svakom slučaju, pokrenulo i taj obrazovni segment“, smatra sagovornik Sputnjika.
Upitan koliko bi vremena trebalo da se napravi taj Centar sa reaktorom snage 20 megavati, Udovičić kaže da, prema gruboj proceni, za manje od deset godina teško da to može da zaživi i bude u punoj funkciji. Potrebna su, kako napominje, dva do tri ciklusa školovanja, s tim što bi na našim fakultetima morali da budu otvoreni novi studijski programi kako bi se iškolovali novi kadrovi.
„’Rosatom‘ je toliko velika firma da bi, verovatno, za početak ovde bili ljudi iz Rusije koji bi obezbeđivali tu kadrovsku bazu. Ali u nekoj perspektivi tu bi se sigurno uključili naši ljudi, tako da bi to verovatno bio motiv za ljude da krenu da se obrazuju i školuju u tom pravcu“, mišljenja je saradnik Instituta za fiziku.
Potpuno bezbedan
Na napomenu da je reč o reaktoru na vodu pod pritiskom, Udovičić kaže da su te tehnologije značajno uznapredovale, naročito u segmentu bezbednosti, čemu se posvećuje posebna pažnja, tako da nosi najmanje rizike.
Sagovornik Sputnjika ukazuje i na mogućnosti međunarodne saradnje kakvu otvara jedan takav centar, pogotovo što u regionu ne postoji sličan istraživački reaktor.
Istraživački reaktor tog tipa postoji u Sloveniji, ali dosta manje snage. Ima u Budimpešti jedan onog tipa kakav je u Vinči. To su neki koji su još ostali u funkciji, ali svakako da bi to bila jedinstvena mašina tog tipa u ovom delu jugoistočne Evrope. Tako da bi verovatno privukao i druge i mogao da pokrene međunarodnu saradnju, a naročito regionalnu.
To bi, smatra Udovičić, bila neka naša komparativna prednost.
