Grad je postao sedište ruske Pacifičke flote još u sovjetsko doba, 1958. godine, a meštani tvrde da se tada u ovom gradu živelo mnogo bolje, slobodnije i bezbednije. Mogli su, na primer, da ostavljaju otključane stanove i automobile, bez straha da će neko u njih upasti.
U januaru 1992. godine stupio je na snagu ukaz „O otvaranju Vladivostoka za strane državljane“, koji je potpisao prvi predsednik Rusije Boris Jeljcin, pa danas Vladivostok najčešće opisuju kao „evropski grad sa azijskim mentalitetom i širokom ruskom dušom“.
Vladivostok je danas izuzetno živ i aktivan grad, mešavina različitih kultura ili arhitektura, neverovatna simbioza Evrope i Azije.
Jedan od simbola grada je železnička stanica, poslednja stanica Transsibirske železnice. Da bi se iz glavnog grada Rusije železnicom stiglo do ovog grada, potrebno je preći skoro 9.300 kilometara, dva dela sveta — Evropu i Aziju, 14 oblasti, oko 90 gradova i čak sedam vremenskih zona. Vozom putovanje traje sedam dana, a avionom oko devet sati.
Novinarka Sputnjika Olivera Ikodinović u video-blogu „Moja Rusija“ vodi vas na vama poznata, ali i skrivena mesta Moskve i Rusije. Zavirite sa nama u različite kutke Rusije i njene prestonice, upoznajte njihove lepote i tradiciju i osetite duh zemlje i dušu Rusa.
