U svom prvom intervjuu za ruske medije nakon dolaska u Moskvu, koji je dao za RIA Novosti, Miroslav Lazanski govori o tome kako se oseća u novom svojstvu, kakve planove Beograd i Moskva imaju u sklopu vojno-tehničke saradnje i zašto njegova zemlja želi ruski gas, kao i da li će uvesti sankcije protiv Ruske Federacije, ako uđe u EU.
Znatan deo života posvetili ste novinarstvu, razgovarali sa mnogim svetskim liderima. Kako se osećate kada ste intervjuisani? Kako je biti sa druge strane stola?
— Velika mi je čast što sam ambasador Srbije u Ruskoj Federaciji. Posebna čast mi je i što me je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obavestio da je Ambasada Srbije u Ruskoj Federaciji najvažnija ambasada naše zemlje.
Tokom novinarske karijere intervjuisao sam maršale SSSR Ahromejeva, Jazova, Kulikova, šefa KGB Krjučkova, komandanta Vojno-pomorske flote admirala Černjavina i generala Červova, koji je bio zadužen za pregovore o naoružanju sa Amerikancima, generala Petrova, komandanta hemijskih snaga. Dva puta sam bio sa ruskim vojnicima u Čečeniji 1996. i 1999. godine, a takođe šest puta u Avganistanu. Pored toga, intervjuisao sam ruskog predsednika Vladimira Vladimiroviča Putina. Ovo se odnosi na sovjetsku i rusku stranu.
Što se tiče zapadnih snaga, imao sam razgovore sa dva glavna komandanta NATO-a — sa generalima Rodžersom i Galvinom. Takođe i sa ministrima odbrane i načelnicima generalštabova Japana, Kine, Nemačke, Češke, Bugarske, Rumunije i Avganistana. U 2015. godini sam intervjuisao i sirijskog predsjednika Bašara al-Asada. 1989. godine su mi dali intervju rumunski predsednik Čaušesku i avganistanski predsednik Mohamed Nadžibulah. Moram priznati da se nakupilo puno lepih novinarskih uspomena.
Ruski premijer Dmitrij Medvedev planira da poseti Beograd u oktobru. Da li se planira uzvratna poseta iz Srbije u Rusiju?
— Da, 25. oktobra, srpska premijerka Ana Brnabić dolazi u Rusiju da potpiše sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će doći u službenu posetu ruskom predsedniku Vladimiru Putinu pre kraja ove godine.
Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin ranije je izjavio da Beograd očekuje krajem leta ili početkom sledeće godine sedam helikoptera Mi-35 i Mi-17, prema ugovoru iz Rusije. Da li su sada poznati rokovi isporuke? Koje se nove isporuke iz Rusije u okviru vojno-tehničke saradnje još očekuju?
— Imamo blisku saradnju sa Ruskom Federacijom u vezi sa nabavkom teških borbenih sistema. Takođe, Ruska Federacija donirala je Srbiji određenu vojnu opremu. Pored isporuke helikoptera Mi-17, očekuje se i isporuka helikoptera Mi-35.
Da li se planiraju i neke druge isporuke iz Rusije u Srbiju u sklopu vojno-tehničke saradnje, osim helikoptera?
— Da, naročito u oblasti protivavionske raketne opreme. Očekuje se isporuka raznih vrsta sistema protivvazdušne odbrane u narednih nekoliko meseci.
Takođe je objavljeno da se planira izgradnja centra za popravku helikoptera ruske i sovjetske proizvodnje u Srbiji. U kojoj je fazi sada implementacija ovog projekta?
— U početku je plan bio da zavod „Moma Stanojlović“ u Beogradu bude osposobljen za remont svih helikoptera sovjetske i ruske proizvodnje. Oni, inače, remontuju helikoptere koji su deo srpskog vazduhoplovstva — Mi-8, a takođe delimično remontuju helikoptere Mi-17. Uprkos visokom kvalitetu rada zavoda, još su potrebna dodatna ulaganja kako bi mogao da opslužuje sve vrste helikoptera. Problem je što Srbija nema veliki broj ruskih helikoptera, a sovjetski i ruski helikopteri, koji bi mogli biti remontovani kod nas, nalaze se u susednim zemljama, poput Bugarske, Makedonije, Rumunije, Mađarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Osim BiH i Makedonije, koje još nisu pristupile NATO-u, ostali su punopravni članovi organizacije i stvar u vezi sa remontom je stvar političke odluke. Ne znamo da li će želeti da remontuju svoje helikoptere kod nas ili će to učiniti u nekoj drugoj zemlji. Koliko znam, u Bugarskoj takođe postoji dobra fabrika za remont.
Postoji još jedna mogućnost — tehnički zavod „Orao“, koji se nalazi u Bijeljini, u Republici Srpskoj. Ovaj zavod ima sporazum sa ruskom stranom oko remonta motora za Mig-29. Oni su u završnoj fazi potpisivanja sporazuma sa Ruskom Federacijom o izvođenju popravke motora Mig-29 i planiraju da osvoje ovo tržište.
Srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je rekao da se Beograd nada da će radovi na srpskom delu gasovoda „Turski tok“ biti završeni pre kraja 2019. godine. Imate li informaciju da li će do tog roka svi radovi na puštanju u rad biti završeni?
— Mi polažemo cevi. Što se tiče bugarske strane, oni su imali određenog kašnjenja u procesu izgradnje gasne infrastrukture. Izgleda da se jedna kompanija žalila na tender, ali bugarski Vrhovni sud presudio je da se proces izgradnje „Turskog toka“ nastavlja. Ali tokom ovog kašnjenja bugarske strane, u svakom slučaju, mi smo aktivno sprovodili radove u našoj zemlji.
Sjedinjene Države su više puta pretile da će uvesti sankcije kompanijama koje učestvuju u radovima na gasovodu „Severni tok 2“. Da li, prema vašem mišljenju, američke sankcije protiv ovog gasovoda mogu uticati na druge ruske gasovode, poput „Turskog toka“?
— Prvo bi morali da uvedu sankcije Turskoj, a zatim i Bugarskoj, pošto ti naftovodi prvo prolaze kroz te teritorije, a mi govorimo o zemljama članicama NATO-a. Ako žele da zaustave gasovod „Turski tok“, prvo će pokušati da uvedu sankcije protiv Bugarske i Turske. Bugarski predsednik je pre oko dva meseca rekao da je propast „Južnog toka“ bila greška Sofije, koja je popustila pod pritiskom Amerikanaca. Dakle, imali su jednu lekciju koja ih je koštala 200, 300 miliona evra, koje im ni SAD, ni EU nisu nadoknadile. Naravno, Sjedinjene Države mogu još jednom da pritisnu Bugare, ali teško je očekivati da Bugari opet popuste, kada su javno rekli da su prvi put popustili.
Da li Srbija i Rusija razgovaraju o saradnji na drugim projektima u oblasti proizvodnje nafte i gasa?
— Naravno, ali trenutno je veliki naglasak na „Turskom toku“. Očekujemo da će tokom zvanične posete premijera Medvedeva Srbiji biti potpisan i sporazum o saradnji u oblasti nuklearnih istraživanja. Što se tiče gasa, srpska industrija u osnovi radi na ruski gas. Pitanje neizvesnosti gasovoda koji prolaze kroz Ukrajinu nužno nam nalaže da se oslonimo na gasovode koji prolaze kroz Tursku i Bugarsku, odnosno „Turski tok“. To je naš glavni fokus. Za nas ruski gas je strateško pitanje. I ne samo za nas, čak i nemačka industrija radi na ruski gas.
Ako postoje poteškoće između Rusije i Ukrajine prilikom potpisivanja sporazuma o tranzitu gasa za narednu godinu, da li Beograd planira da prevaziđe tu situaciju? Ili je Srbija trenutno u potpunosti zavisna od isporuka preko Ukrajine?
— Iz tog razloga Srbiji je potreban „Turski tok“.
Neće biti pušten u rad početkom sledeće godine?
— Čini mi se da će, izgleda, Ruska Federacija, ipak, produžiti sporazum o tranzitu gasa sa Ukrajinom za sledeću godinu, jer to od Rusije traži EU. U svakom slučaju, mislim da Ruska Federacija neće odmah zatvoriti gasovode kroz Ukrajinu, kao što možda izgleda. Ako uzmemo u obzir američki gas i naftu iz škriljaca, oni su za nas skupi i nemamo infrastrukturu da ih prihvatimo. Ruski gas je najbolja opcija za Srbiju. I ne samo za Srbiju.
Ministar za inovacije Srbije Nenad Popović i zamenik generalnog direktora „Rosatoma“ Nikolaj Spaski ranije su izrazili spremnost za saradnju u izgradnji nuklearnog naučnog centra u Srbiji i njegovoj mirnoj primeni. Da li Beograd već ima konkretne sporazume sa „Rosatomom“ po tom pitanju?
— Kao što sam već rekao, mislim da će tokom posete Dmitrija Medvedeva biti potpisan ovaj sporazum.
Već ste rekli da se krajem oktobra očekuje potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije sa Evroazijskom unijom. Ali svi ovi sporazumi biće važeći do ulaska Srbije u EU, što bi se moglo dogoditi u narednim godinama. Kako će sporazum o zoni slobodne trgovine sa Evroazijskom unijom uticati na planove za pridruživanje EU?
— Što se tiče sporazuma koji će 25. oktobra biti potpisan, to je za nas, naravno, veoma važno tržište, koje obuhvata 170 miliona ljudi, i, shodno tome, ulazak na ovo tržište je za nas veoma važan. Što se tiče Evropske unije, još uvek nismo njena članica, mi smo na putu pridruživanja, a za sada nema zvanične zabrane ili nagoveštaja da i u budućnosti nećemo moći da sarađujemo s Evroazijskom unijom.
Naravno, dobili smo neke preporuke od određenih činovnika iz Brisela, ali što se tiče visokih zvaničnika EU, niko nam ništa nije rekao i nije nam zabranio da potpišemo ovaj sporazum. Govorim o čelnim ljudima i liderima EU. Neki činovnici druge i treće kategorije poslali su preporuke, ali zvanično lideri EU nisu nam rekli o tome i nisu zabranili takvu saradnju.
Naravno, mnoge zemlje članice EU i dalje ekonomski sarađuju sa Rusijom, uprkos sankcijama. Nemci, na primer. A Sjedinjene Države kupuju raketne motore ruske proizvodnje. Bez ruskih sirovina, bez specijalnih metala koji su deo ovih sirovina, „Boing“ uopšte ne bi mogao da proizvede avione. Zanimljiva je činjenica da su Amerikanci uveli ekonomske sankcije protiv Rusije, ali se obim trgovine sa Rusijom samo povećavao. Zato se pitamo — o čemu se radi.
Ulazak u EU je naš plan. Mi nastojimo da naše društvo postavimo po principima i kriterijumima specifičnim za Evropsku uniju, na primer, u zdravstvu, obrazovanju, stanju ljudskih prava, pravde i tako dalje, ali niko ne zna sa sigurnošću šta će se desiti sa Evropskom unijom za nekoliko godina. Ne znamo kada ćemo tamo ući, pa ovo pitanje, naravno, ostaje neizvesno. Niko nam nije rekao tačan datum našeg ulaska u Evropsku uniju. Kao što vidite — EU prolazi kroz burni period.
Ako se Srbija ipak pridruži EU, plaši li se Beograd gubitka trgovinskih povlastica, koje nudi bescarinska trgovina sa Evroazijskom unijom?
— Ne možete pričati toliko koraka unapred, iz dobrog razloga kažu: „Odmeri sedam puta, jednom seci“. Mnogo je nepoznanica o ulasku Srbije u EU. Postoji nekoliko krugova kroz koje morate proći da biste postali punopravna članica. Otpor Francuske i drugih zemalja proširenju EU, takođe se mora uzeti u obzir. Moramo razmišljati postepeno, korak po korak, tako da je sada vrlo teško razgovarati o tome. Francusku ideju o Evropi nejednake brzine već smo videli. Ako Evropu smatramo konvojem od 10, 20 brodova, kolika će biti brzina konvoja da bi bili svi zaštićeni i u grupi? Brzina najsporijeg broda u grupi postaće brzina cele grupe. To znači da se, sa brzinom Nemačke i Francuske, zemlje poput Bugarske, Hrvatske, Rumunije, Grčke i, možda, jednog dana Srbije neće moći nositi. To je Evropa nejednake brzine. To nije solidarnost. A EU mora da funkcioniše na principima solidarnosti. U Evropskoj uniji već postoje određeni disidenti u političkom smislu. Već postoji grupa zemalja koja uključuje Poljsku, Mađarsku, Češku, Slovačku, a koje se mogu nazvati EU disidentima, jer imaju drugačiji pogled na pitanja poput Evro-raketnog sporazuma, politike migracija i sankcija Rusiji. Naravno, na rečima se svi slažu sa uvođenjem sankcija Rusiji. Ali Česi, Slovaci, Mađari, Austrijanci nisu baš zadovoljni ovom odlukom. Dakle, vidimo da postoji razlika u pogledima unutar same EU. Na pitanje o EU politikama, ja uvek postavljam pitanje — šta je zajednička politika EU? Da li postoji? Uprkos mojim velikim naporima da odgovorim na to pitanje, i dalje ne vidim zajedničku politiku.
EU sprovodi sankcije protiv Ruske Federacije već nekoliko godina. U isto vreme, Beograd stalno naglašava da Srbija sama nikada neće uvesti sankcije Rusiji. Da li to znači da će Srbija, u slučaju pristupanja EU, blokirati sankcije protiv Ruske Federacije ili će se ona ipak pridružiti?
— Prvo, Srbija nije uvela sankcije protiv Ruske Federacije. Naš predsednik je više puta izjavio da Srbija nikada neće uvesti sankcije protiv Ruske Federacije. Očekujem da će u narednih nekoliko godina, kada budemo pred vratima ulaska u EU, i ona sama shvatiti grešku u uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji i da će one biti ukinute. Nadam se da će se napetosti između Brisela i Moskve relaksirati. Ako pogledate, uvođenje sankcija ne predstavlja nikakvu politiku, to nije politika. To je nedostatak politike.
Ali ako uslov za pristupanje bude uvođenje sankcija Rusiji, šta će Srbija uraditi u ovom slučaju?
— Već postoji takav pritisak, Brisel ga već vrši na Srbiju. Svakog dana smo pod velikim pritiscima. Suočeni smo sa tim svakodnevno, skoro svaki visoki zvaničnik EU koji dođe u Srbiju u zvaničnu posetu obaveštava nas da naša politika treba da bude koordinirana sa politikom EU, upravo po pitanju sankcija protiv Rusije. Kao što vidite — sankcije Rusiji nismo uveli.
U nedelju 6. oktobra su održani vanredni parlamentarni izbori na samoproglašenom nezavisnom Kosovu. Izborna komisija samoproglašene republike potvrdila je pobedu radikalnog pokreta „Samoopredeljenje“. Šta mislite, kakve posledice može imati pobeda pokreta?
— Posledice će biti takve da će nastavak dijaloga biti još teži. Ne možemo uticati na to koga će kosovski Albanci birati za svog predsednika ili premijera. Ovo pitanje se tiče samo njih. Kao jedna od strana u dijalogu, obavezni smo da razgovaramo sa onima koji su legitimni predstavnici albanskog naroda na Kosovu. Uvođenje carina na srpske proizvode u Prištini direktno je kršenje međunarodnog prava, a Priština već sedam godina nije bila uključena u primenu ključne tačke Briselskog sporazuma, koja se odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština. Nisam baš optimističan u pogledu dijaloga između Beograda i Prištine, jer će im biti potrebno mesec ili dva da prvo formiraju novu vladu, nailazi Nova godina, a izbori u Srbiji biće održani sledećeg proleća. Stoga nisam baš preveliki optimista u pogledu skorog nastavka dijaloga, osim ako Amerikanci ne utiču na kosovske Albance da ukinu takse i konačno preduzmu sledeći korak u dijalogu. Priština radi samo ono što joj diktira Vašington. To je opštepoznato.
Ove godine obeleženo je dve decenije od NATO bombardovanja Jugoslavije. Da li se, po vašem mišljenju, odnos srpskog naroda prema NATO može vremenom promeniti? Šta se ovo događa?
— Malo je verovatno da će srpska strana promeniti mišljenje o NATO-u. Velika većina srpskog naroda, oko 85 odsto, izjašnjava se protiv ulaska Srbije u NATO. Predsednik Srbije gospodin Vučić rekao je da Srbija ima dobre odnose sa NATO-om. Potrebno nam je to, budući da je NATO na Kosovu i glavna je vojna snaga koja može i mora zaštititi srpski narod koji živi na toj teritoriji. Takođe, imamo odličnu vojnu saradnju sa Rusijom, Belorusijom i Kinom. Imamo i rezoluciju o vojnoj neutralnosti Srbije, a takođe je u našem Parlamentu već počeo proces usvajanja nove rezolucije, u kojoj će se još jasnije naglasiti vojna neutralnost naše zemlje. Vojna neutralnost sastavni je deo našeg mentaliteta. Naravno da u Prvom ili Drugom svetskom ratu nismo bili neutralni, već smo bili saveznici sa Rusijom, SSSR, Francuskom, Velikom Britanijom i SAD. Srbija je uvek bila na strani pobednika. U svetskim ratovima, Srbija je uvek bila saveznik Rusije i SSSR. Nikada Srbin nije uperio oružje na Rusa. Dobro se sećamo sve pomoći koju nam je pružila carska Rusija u Prvom svetskom ratu. Prepoznajemo važnost svih žrtava koje je SSSR doneo u Drugom svetskom ratu, i duboko smo zahvalni na pomoći koju je pružila Crvena armija u oslobađanju Beograda i drugih srpskih regiona 1944. godine. Zajedno sa Rusijom, duboko se protivimo reviziji istorije Drugog svetskog rata.
